Карађорђе Миленка М. Вукићевића је врло значајно и опсежно дело, биографија вође Првог српског устанка. Вукићевић се још као дете врло интересовао за живот и рад Карађорђа Петровића. Како наводи у предговору ове књиге, слушајући стихове из песме Почетак буне против дахија, у њему се јавила велика жеља да сазна више о догађајима и личностима о којима се пева у песми. Најпре је почео да се распитује најпре код своје мајке, унуке Ранче Павловића, Карађорђевог ратника. Што је више слушао и сазнавао, то је у њему више расла заинтересованост. Одлука да напише дело о Првом српском устанку и Црном Ђорђу јавила му се док је читао Историју Француске револуције Луја Блана.
Док је песма певана, сви се бесмо у ухо претворили. Мене је та песма занела, јер сам је тада први пут чуо. Не умем сад рећи шта ми је дубље остало у памети: да ли оне прилике „виш’ Србије по небу ведроме”, или оних седам дахија и њихов узлазак на Небојшу на Дунаву кулу, или онај њихов силазак с Небојше у каву велику и призивање хоџа и ваиза и њихово саветовање, или погибија кнез Алексе и Илије Бирчанина, или напад на Црнога Ђорђа.
Како би написао дело о вођи Првог српског устанка и једном од најважнијих људи у нашој историји, Миленко М. Вукићевић је темељно, предано и непристрасно приступио истраживању архивске грађе и новинарских дописа, служио се казивањима Вождових савременика или очевидаца догађаја и прикупљао народна предања о бојевима и јунацима с краја 18. и почетка 19. века. Неки од казивача били су Прота Матеја Ненадовић, Јанићије Ђурић, Петар Јокић, Гаја Пантелић и Лазар Арсенијевић Баталака. Обилажење архива, академија и врсних познавалаца историје и културних радника трајало је дуго. Са жељом да оде у Петроград и попише све што му треба, јавио се Стојану Новаковићу и Академији наука. 
Први главни нацрт о Карађорђу и самом устанку завршио је 1904. године у фебруару. Најзад, године 1907. изашла је прва књига Карађорђе Миленка М. Вукићевића. У њој је приказан период 1752–1804. године и прати се Карађорђев живот од рођења, одрастања, свакодневног његовог живота као обичног сељака до храброг вође устанка за слободу српског народа. Друга књига је најављена кад је штампана прва, а изашла је пет година касније, 1912. Њоме је обухваћено време од фебруара 1804. до јесени 1807. године и, почевши од подизања устанка, аутор осликава политичке и друштвене околности и осветљава кључне тренутке тог времена, пружајући дубок увид у историјске догађаје и Карађорђеву личност.
Посебно је занимљиво што Миленко М. Вукићевић, пре него што почне да пише о Вожду, представља његове претке и предања о њиховом месту становања и сељења. По завршетку тог поглавља, аутор ове биографије говори о рођењу Карађорђа и народним предањима о томе. Лепо је прочитати и нешто више о његовој женидби, односу са пријатељима, везама са утицајним људима.
Многи народи рођење својих великих људи облаче у неку тајност, придајући му чудновата знамења. Многи пак поштовање својих великих људи уздижу до обожавања и до вере. Нешто слично томе учинио је и српски народ с рођењем Карађорђевим, обукавши га у лепе бајке, јер је то по природи простога народа.
Карађорђе је, без сумње, једна од најзначајнијих личности српске историје. Ова Вукићевићева књига може нас само још више уверити у то. Истакнувши се својом снагом, храброшћу и оштроумљем, он је заиста био прави избор за врховног вожда.
Наравно, Миленко М. Вукићевић описује и стање у Београдском и Видинском пашалуку, упућује читаоца на друштвене и политичке прилике, објашњава поједине одлуке и потезе. Читаћете и о познатом Пазваноглу, Кучук Алији, Хаџи Мустафа-паши, Хафис-паши, Сечи кнезова, почетку и ширењу устанка. Књига нуди и низ информација о славним бојевима, освајањима, преговорима и склапању мирова, о години у којој су се славиле кључне победе и највећи успеси у Првом српском устанку. Сигурно је да неће бити само љубитељима историје интересантно да је читају него и свима другима зато што је аутор врло јасно и систематично представио све, на допадљив, живописан и интригантан начин.
Карађорђе Миленка М. Вукићевића је епохално дело, важно за српску историју и књижевност. Све изворе које је користио означио је у напоменама, тако да ће читаоцу бити и то доступно. Грађа је разноврсна, а он ју је систематично анализирао и искористио за ово вредно пажње дело. На крају прве књиге налазе се прилози, који броје двадесет шест докумената, међу којима су допис о повратку Београда Турцима 1791. године, сведоџбе и разна писма, нпр. писмо српских старешина руском посланику А. Италинском 3. маја 1804. године или Карађорђево бачком епископу Ј. Јовановићу 15. јуна 1804.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издате и друге књиге о Првом српском устанку: Васкрс државе српске, Турско царство пред српски устанак 1780–1804. Стојана Новаковића, Казивања Вождових ратника о Првом српском устанку Јанићија Ђурића, Петра Јокића и Анта Протића, Карађорђе и Први српски устанак Владимира Ћоровића, Карађорђе у говору и у твору Милана Ђ. Милићевића, Мемоари Проте Матеје Ненадовића и друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Прву књигу Карађорђе погледајте ОВДЕ, другу ОВДЕ, а сва дела Миленка М. Вукићевића ОВДЕ.