Збирка приповедака Из Херцеговине (1896) Светозара Ћоровића представља једно од најуспелијих остварења овог писца у оквиру жанра краће прозе и уједно својеврсни уметнички омаж његовом завичају. Као што сам наслов открива, овај циклус је дубоко укорењен у Херцеговини – у животу људи који су поникли на том тлу, у њиховим радостима и патњама, у догађајима и ситуацијама које се често колебају између комичног и трагичног.
Једанаест приповедака чини збирку Из Херцеговине: Неће Ризван међу људе – цртица из Невесиња; Једина нада – цртица из Невесиња; Један дан тамновања – цртица из Невесиња; За главу – цртица из Херцеговачког устанка; Све за образ – цртица из херцеговачког хајдуковања; Шкврца – цртица из Невесиња; У походе – цртица из Љубиња; Спасојев гријех – цртица из Љубиња; Мајчини снови – цртица из Мостара; На Бадње вече – цртица из Мостара; У искушењу – цртица из Ходбине.
Као што видимо из овог прегледа садржаја, скоро све приповетке, поред жанровског (цртица), имају и географско одређење, односно наведено место дешавања радње, што су укупно четири насеља: Невесиње, Љубиње, Мостар и Ходбина. Само две приповетке немају чисто географско одређење – За главу и Све за образ – већ временско: у обе је радња, како сам аутор наводи, смештена у 1875. годину.
Жанровско одређење, цртице, није сасвим прикладно, али је тачно да оне представљају краћу форму приповедања у којој се писац ослања на једноставнију структуру и јасан и разумљив, неоптерећујући израз. Међутим, оно што је најважније је да иза ове, наизглед скромне нарације стоји дубоко разумевање људске природе. Његови јунаци су обични људи чији поступци, дилеме или осећања нису увек велики по друштвеном значају, али јесу по унутрашњој драми коју носе. Управо у овоме лежи Ћоровићево огромно приповедачно умеће. Са једне стране, он уме са невероватном сигурношћу и реалистичношћу да прикаже велике ломове људске душе са тако мало описа, мало нарације, а са друге, он може да постави универзалне људске вреднсости у једну малу и посве специфичну средину, такорећи у један микросвет.
Збирку Из Херцеговине одликује анегдотски дух и лакоћа приповедања. Његов стил је пластичан, богат дијалозима који верно одражавају говор и менталитет херцеговачког човека, али ниједног тенутка језик не постаје вулгаран или лишен значења, заправо Ћоровић успева да га одржи веома живим и свежим.
Оно што је посебна одлика Ћоровићевих приповедака је да константно уз хумор и духовитост стоји дубока туга, патња, неправда или жал за пролазношћу живота, и управо та равнотежа између смеха и суза представља један од најлепших квалитета Ћоровићевог приповедања.
Још једна, одавно примећена одлика Ћоровићевог приповедања је однос који он има према својим јунацима: он их увек посматра са топлином, љубављу и саосећањем. Његов хумор није подругљив и груб, већ човекољубив; његова критика није оштра, већ благо прекоревајућа. Он приказује своје земљаке онаквима какви јесу – са свим њиховим манама и врлинама – али је увек спреман да их брани и одбрани. Најчешће се у основи прича налази нека морална порука или емотивни акценат који читаоца подсећа на вредност доброте, поштења и човечности, или уопште да је живот леп и вредан живљења.
Сва дела Светозара Ћоровића која је објавио Порталибрис можете пронаћи ОВДЕ, а збирку прича Из Херцеговине ОВДЕ.
Међу нашим издањима пронађите још интересантних и мање познатих приповедача, као што су: Нико Бартуловић, Бранимир Ћосић, Григорије Божовић, Стојан Живадиновић, Иво Ћипико и многе друге.