Zbirka pripovedaka Iz Hercegovine (1896) Svetozara Ćorovića predstavlja jedno od najuspelijih ostvarenja ovog pisca u okviru žanra kraće proze i ujedno svojevrsni umetnički omaž njegovom zavičaju. Kao što sam naslov otkriva, ovaj ciklus je duboko ukorenjen u Hercegovini – u životu ljudi koji su ponikli na tom tlu, u njihovim radostima i patnjama, u događajima i situacijama koje se često kolebaju između komičnog i tragičnog.
Jedanaest pripovedaka čini zbirku Iz Hercegovine: Neće Rizvan među ljude – crtica iz Nevesinja; Jedina nada – crtica iz Nevesinja; Jedan dan tamnovanja – crtica iz Nevesinja; Za glavu – crtica iz Hercegovačkog ustanka; Sve za obraz – crtica iz hercegovačkog hajdukovanja; Škvrca – crtica iz Nevesinja; U pohode – crtica iz Ljubinja; Spasojev grijeh – crtica iz Ljubinja; Majčini snovi – crtica iz Mostara; Na Badnje veče – crtica iz Mostara; U iskušenju – crtica iz Hodbine.
Kao što vidimo iz ovog pregleda sadržaja, skoro sve pripovetke, pored žanrovskog (crtica), imaju i geografsko određenje, odnosno navedeno mesto dešavanja radnje, što su ukupno četiri naselja: Nevesinje, Ljubinje, Mostar i Hodbina. Samo dve pripovetke nemaju čisto geografsko određenje – Za glavu i Sve za obraz – već vremensko: u obe je radnja, kako sam autor navodi, smeštena u 1875. godinu.
Žanrovsko određenje, crtice, nije sasvim prikladno, ali je tačno da one predstavljaju kraću formu pripovedanja u kojoj se pisac oslanja na jednostavniju strukturu i jasan i razumljiv, neopterećujući izraz. Međutim, ono što je najvažnije je da iza ove, naizgled skromne naracije stoji duboko razumevanje ljudske prirode. Njegovi junaci su obični ljudi čiji postupci, dileme ili osećanja nisu uvek veliki po društvenom značaju, ali jesu po unutrašnjoj drami koju nose. Upravo u ovome leži Ćorovićevo ogromno pripovedačno umeće. Sa jedne strane, on ume sa neverovatnom sigurnošću i realističnošću da prikaže velike lomove ljudske duše sa tako malo opisa, malo naracije, a sa druge, on može da postavi univerzalne ljudske vrednsosti u jednu malu i posve specifičnu sredinu, takoreći u jedan mikrosvet.
Zbirku Iz Hercegovine odlikuje anegdotski duh i lakoća pripovedanja. Njegov stil je plastičan, bogat dijalozima koji verno odražavaju govor i mentalitet hercegovačkog čoveka, ali nijednog tenutka jezik ne postaje vulgaran ili lišen značenja, zapravo Ćorović uspeva da ga održi veoma živim i svežim.
Ono što je posebna odlika Ćorovićevih pripovedaka je da konstantno uz humor i duhovitost stoji duboka tuga, patnja, nepravda ili žal za prolaznošću života, i upravo ta ravnoteža između smeha i suza predstavlja jedan od najlepših kvaliteta Ćorovićevog pripovedanja.
Još jedna, odavno primećena odlika Ćorovićevog pripovedanja je odnos koji on ima prema svojim junacima: on ih uvek posmatra sa toplinom, ljubavlju i saosećanjem. Njegov humor nije podrugljiv i grub, već čovekoljubiv; njegova kritika nije oštra, već blago prekorevajuća. On prikazuje svoje zemljake onakvima kakvi jesu – sa svim njihovim manama i vrlinama – ali je uvek spreman da ih brani i odbrani. Najčešće se u osnovi priča nalazi neka moralna poruka ili emotivni akcenat koji čitaoca podseća na vrednost dobrote, poštenja i čovečnosti, ili uopšte da je život lep i vredan življenja.
Sva dela Svetozara Ćorovića koja je objavio Portalibris možete pronaći OVDE, a zbirku priča Iz Hercegovine OVDE.
Među našim izdanjima pronađite još interesantnih i manje poznatih pripovedača, kao što su: Niko Bartulović, Branimir Ćosić, Grigorije Božović, Stojan Živadinović, Ivo Ćipiko i mnoge druge.