Gromobran Svemira Stanislava Vinavera, objavljen 1921. godine, jedno je od najznačajnijih i najsmelijih dela srpske avangardne književnosti. Ova neobična knjiga predstavlja spoj eseja, poetičkih razmišljanja, manifesta i književnih eksperimenata u kojima Vinaver izlaže svoja shvatanja o umetnosti, jeziku, muzici i stvaranju. Nastala u vremenu velikih duhovnih promena posle Prvog svetskog rata, ona svedoči o potrebi jedne nove generacije pisaca da pronađe drugačije oblike izražavanja i preispita granice književnosti.
Stanislav Vinaver bio je pesnik, pripovedač, prevodilac, esejista i jedan od najznačajnijih predstavnika srpske avangarde. Njegovo stvaralaštvo obeležili su široka obrazovanost, interesovanje za različite oblasti znanja i neprestana potraga za novim mogućnostima jezika i umetnosti. Povezujući književnost, filozofiju, nauku i muziku, Vinaver je nastojao da otkrije dublje veze između čoveka, sveta i kosmosa.
U knjizi Gromobran Svemira Vinaver iznosi osnovne ideje ekspresionističke umetnosti – oslobađanje od tradicionalnih oblika, stvaranje novog odnosa prema reči, ritmu i zvuku, kao i traganje za izrazom koji bi mogao da obuhvati složenost modernog čoveka. Za njega umetnost nije samo prikaz stvarnosti, već način da se prodre u njene skrivene slojeve i otkrije nevidljivi poredak koji povezuje sve pojave. 
Posebno mesto u knjizi zauzima Manifest ekspresionističke škole, u kojem Vinaver izlaže osnovne postavke svoje poetike i zalaže se za oslobađanje umetnosti od tradicionalnih ograničenja. On ukazuje na značaj stvaralačke slobode, novog odnosa prema jeziku i mogućnosti da se kroz ritam, zvuk i unutrašnju snagu reči izraze najdublja čovekova iskustva. Ovaj manifest predstavlja jedan od ključnih dokumenata srpskog ekspresionizma i važno svedočanstvo o Vinaverovom shvatanju umetnosti.
Posebno mesto u delu zauzimaju Vinaverova razmišljanja o muzici i velikim kompozitorima. Muzika je za njega najuzvišeniji oblik stvaranja, jer u njoj vidi mogućnost da se izraze najdublja duhovna stanja i odnosi koji se ne mogu iskazati običnim jezikom. Kroz analize muzičkih dela on zapravo govori o samoj prirodi stvaralaštva, o odnosu haosa i sklada i o snazi prvog stvaralačkog impulsa.
U okviru Gromobrana Svemira posebno mesto ima i esej o Petru II Petroviću Njegošu, koji je za Vinavera bio jedan od najvećih srpskih pesnika. Njegoševo delo za njega nije samo deo književne tradicije već duboko duhovno svedočanstvo o čoveku, njegovoj borbi, stradanju i težnji ka razumevanju sveta.
Centralni tekst po kojem je knjiga dobila ime, Gromobran Svemira, predstavlja svojevrsnu viziju budućnosti u kojoj se prepliću naučna mašta, filozofska pitanja i pesnička simbolika. Vinaver kroz fantastične slike svemira govori o odnosu čoveka i mašine, o opasnostima tehničkog razvoja, ali i o čovekovoj želji da razume i prevaziđe ograničenja sopstvenog postojanja.
Gromobran Svemira nije lako odrediti jednim žanrom niti svesti na jednu ideju. To je delo u kojem se susreću književnost, filozofija, muzika i naučna imaginacija, pokazujući svu širinu Vinaverovog duha. Svojom originalnošću, smelim idejama i neponovljivim stilom, ova knjiga zauzima posebno mesto u srpskoj književnosti XX veka i predstavlja jedan od najboljih primera Vinaverove težnje da umetnost oslobodi ograničenja i vrati joj snagu otkrića.
Među našim izdanjima u okviru edicije Otrgnuto od zaborava možete pronaći i druge interesantne i manje poznate knjige: Burleska gospodina Peruna Boga Groma Rastka Petrovića, Religija Njegoševa vladike Nikolaja Velimirovića, Pod životom Milutina Uskokovića, Verujem u Boga i u Srpstvo Jovana Dučića, Primjeri čojstva i junaštva Marka Miljanova i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Gromobran Svemira pogledajte OVDE, a sva dela Stanislava Vinavera OVDE.