Г. Руварац и „Montenegrina” Лазара Томановића представља једно од значајних полемичких дела српске историографије с краја XIX века. Настала као одговор на књигу Montenegrina: прилошци историји Црне Горе Илариона Руварца, ова студија сведочи о сложеним расправама које су се водиле око начина тумачења прошлости Црне Горе, улоге историјских извора и односа између научног приступа и традиционалних представа о прошлости.
Иларион Руварац, један од оснивача критичке школе у српској историографији, својим делом Montenegrina настојао је да преиспита поједине ставове о црногорској историји који су током XIX века били широко прихваћени. Ослањајући се на архивску грађу и историјске изворе, Руварац је указивао на потребу да се прошлост проучава критички, без ослањања искључиво на предања и романтичарска тумачења. Таква методологија изазвала је снажне реакције, јер је доводила у питање неке од тада укорењених представа о историји Црне Горе.
У делу Г. Руварац и „Montenegrina” Лазар Томановић полемише са појединим Руварчевим тумачењима и настоји да покаже сложеност историјских процеса који су обликовали црногорску прошлост. Аутор разматра питања односа Црне Горе са Османским царством и Млетачком у очувању политичке и духовне традиције.
Посебну пажњу Лазар Томановић посвећује питању односа између формалних политичких околности и стварног историјског живота Црне Горе. Насупрот тумачењима која прошлост посматрају пре свега кроз односе са великим силама, он истиче значај унутрашњег развоја, народне свести о слободи и улоге цетињских владика као личности које су, у условима непостојања модерних државних институција, представљале духовно и политичко јединство народа.
Ослањајући се на историјске записе, документе и претходна истраживања, Томановић износи сопствене аргументе у одбрани другачијег погледа на поједина питања црногорске прошлости. Његова књига није само реакција на Руварчев рад, већ и сведочанство о широј расправи о томе на који начин треба писати историју и како тумачити однос између историјских чињеница, традиције и колективног памћења.
Значај дела Г. Руварац и „Montenegrina” огледа се управо у томе што представља један од докумената о развоју историографске мисли крајем XIX века. Оно показује да су питања избора извора, тумачења прошлости и односа према историјском наслеђу била предмет живих научних и друштвених расправа. Као полемички одговор на једно од најпознатијих Руварчевих дела, ова књига остаје важна за разумевање историје Црне Горе и развоја српске историографије.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге историјске студије, као што су: Историја српскога народа Станоја Станојевића, Кратка повјесница Срба Симе Лукин Лазића, Рат на Косову и Старој Србији Јаше Томића, Историја Срба Владимира Ћоровића и многе друге.
Сва дела Лазара Томановића погледајте ОВДЕ, а књигу Г. Руварац и „Montenegrina” ОВДЕ.