Историја српскога народа Станоја Станојевића сматра се једном од првих књига која се на интегралан начин бави прошлошћу Срба. Аутор је књигу објавио у три издања: 1908, 1910. и 1925. године. Штампајући нова издања, уносио је нове податке својих историјских истраживања.
Цео свој живот посветио је проучавању историје, а ова књига једно је од његових најзначајнијих дела. Пре ње била је актуелна Историја српскога народа Љубомира Јовановића и Љубомира Ковачевића, као и Историја Срба Константина Јиречека. Станоје Станојевић дуго је радио на овом свом капиталном делу, пажљиво бирао документарну грађу, проучавао историјске податке, служио се бројним изворима и стручном литературом. Писању и анализи приступао је строго непристрасно, желећи да људима пружи историјску књигу која ће им на прави начин, без икаквог улепшавања и измишљања, представити прошлост српског народа од времена досељавања Словена на Балкан до Првог светског рата.
Прво издање Историје српскога народа Станоја Станојевића претрпело је оштре критике и дошло је до забране књиге. Сам Станојевић о томе говори: „Прво издање моје Историје било је лоше среће. Дело је изашло из штампе у један политички врло незгодан моменат, кад властима у суседној монархији није могло бити по вољи да оваква књига уђе у већој количини у публику. Тај политички моменат био је пресудан за забрану и осуду књиге.”
Упркос осуђивањима и негативним оценама, и сам наглашавајући да књига има можда грешака, недостатака и да би могла да се унапреди, није одустајао од намере да комплетира колико-толико ово дело, а најважније му је било да представи верну слику и да крајњи утисак онога ко прочита буде јасан.
Један од оштрих критичара Историје српскога народа био је Јаша Томић. Његову критику можемо читати у тексту Оцена Станојевићеве књиге „Историја српскога народа”, који је Порталибрис објавио у књизи Критика Руварчеве школе и Несавремена и савремена историја. Томић му највише замера што одваја политичку од културне историје и каже да Историја српскога народа није добар пример како треба писати историјску књигу. Сматра да је Станоје Станојевић само наводио догађаје и податке, а да се није удубљивао у њихову срж, те да не може да се пише на начин који неће тумачити узрочно-последичне везе. Читалац Историје ће се у вези са тим вероватно сложити са Јашом Томићем. Станојевић је у поговору првом издању написао: „Природно је да нису сви одељци у књизи подједнако израђени. Ваљаност израде појединих глава стајала је у вези у првом реду са мојим личним студијама, затим са богатством бар објављених извора у појединим периодима и са обиљем монографија за поједине личности, земље, догађаје, итд.” Такође каже: „Деветнаести век је, уосталом, израђен овде само у скици, јер би, кад би и то доба било израђено сразмерно према старијим временима, књига изашла сувише велика.”
Историја српскога народа Станоја Станојевића подељена је на тринаест поглавља. Првим поглављем почиње општу тему од изгледа Балканског полуострва пре него што су дошли Словени. Потом Станојевић говори о насељавању Словена на Балкан, стварању првих српских држава, борби српског народа са Турцима и Аустријанцима, те долази до културног и политичког процвата, стварања Србије и уједињавања Срба, Хрвата и Словенаца.
Упркос томе што је књига добијала лоше оцене, била је врло популарна, а Станоје Станојевић важио је за једног од истакнутијих историчара у времену у ком је живео.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге историјске књиге, међу којима су: Историја Срба Владимира Ћоровића, Карађорђе Миленка Вукићевића, Кнежевина Србија Милана Ђ. Милићевића, Срби у давнини, Кратка повјесница Срба: од постања Српства до почетка XX века Симе Лукина Лазића, као и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Историја српскога народа погледајте ОВДЕ, а сва дела Станоја Станојевића ОВДЕ.