Čedomilj Mijatović bio je književnik, ekonomista, istoričar, političar i diplomata. Pripadao je Naprednoj stranci, tražio oslonac u Austrougarskoj, i bio je veliki rusofob. Izuzetno je poštovao veru, i kao pravi hrišćanin, nekoliko puta je i bio pominjan za kandidata za visoko mesto u crkvenoj hijerarhiji. Kao istoričar, napisao je brojna dela iz političke i ekonomske istorije. Bio je izuzetno cenjen kao književnik, a njegova dela odisala su patriotskim duhom. Pored novela koje je napisao, zanimljiv je njegov putopis Carigradske slike i prilike.
Kako je Mijatović negovao patriotizam, nije ni čudo što piše o Carigradu. Pored pomenutog putopisa, njegovo istorijsko delo je Pad Carigrada. Ovo delo objavljeno je 1877. godine i u njemu nam predstavlja dešavanja na Balkanskom poluostrvu u 14. i 15. veku. Ta dešavanja i događaji su bili veoma značajni, a doneli su, kako sam autor kaže, tragičnost. Već od početka 1452. godine Turci su počeli da se spremaju za osvajanje Carigrada, najveće istorijske i geografske prestonice, da bi ga konačno osvojili krajem maja 1453. godine. Kaže se da je sultan Mehmed iz dana u dan goreo u sve većoj žudnji da osvoji Carigrad.
Čedomilj Mijatović nam u Padu Carigrada predočava detaljno sva dešavanja i namere sultana Mehmeda. Imamo priliku, zahvaljujući kazivanju Mijatovićevom, da pratimo i doživimo sve ono što je car Konstantin gledao i u sebi proživljavao zbog moći sultana Mehmeda. Čitalac se upoznaje sa planom opsade (priprema turska za napad i grčka za odbranu), kao i samom opsadom Carigrada. Strašno je bilo posle pucnjave iz topova, hrane je nestajalo, kule su bile srušene. „Nebo kao da se zatvorilo: ne prima ni molitve ni metanisanja, ni uzdahe ni suze, zatvorilo se u pojanju kaluđera i vapaju prestravljenih žena. Uzalud pogledaju kad će se pojaviti Bogorodica u ljubičastoj haljini da po zidinama gradskim korača, te da samo jednim pogledom svojim Agarjane u bekstvo obraća. I ovaj narod što leži po crkvama i oko crkava, ne dižući se sa molitve, počinje da se umara.” Car Konstantin nije sakrivao svoje emocije i plakao je nad sudbinom svoga naroda. Scena kada car poslednji put ide u Crkvu Svete Sofije možda je i najemotivnija scena u Padu Carigrada. Sa puno emocije, nežnosti, patnje, tuge i bola Mijatović beleži kako car stoji pred svim tim veličanstvom pun dostojanstva, ali istovremeno i pun skrušenosti. Kada je izlazio iz crkve, znajući da će za koji sat dušu da preda Bogu, „zaječala je crkva od jauka i plača”. S carevom pogibijom izdahnula je hiljadugodišnja Vizantijska carevina.
Sultan je ušao dan posle pokolja i pobede turskih vojnika na jedrensku kapiju i uputio se pravo ka Svetoj Sofiji. Njegovom molitvom po muslimanskim propisima na oltaru „najslavnija i najlepša crkva pravoslavna pretvori se u džamiju, krst se skide, a polumesec stavi na Aja Sofiju”, piše Čedomilj Mijatović u Padu Carigrada.
Pad Carigrada zaista predstavlja vredno književno delo, a istovremeno i dragoceni dokument jedne velike i bitne epohe. Sam Mijatović ga i završava tako što govori da se u tom momentu navršava četiri stotine devedeset i šest godina kako je propala Vizantijska carevina.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi zanimljivi istorijski spisi, kao što su: Andra Gavrilović (Despotova vlastela, Crte iz oslobođenja Srbije, Slovenska putovanja, Prve žrtve, Bitka kod Velbužda), Jaša Tomić (Rat na Kosovu i Staroj Srbiji), Dragutin Ilić (Zaječarska buna), Branislav Nušić (Devetsto petnaesta: Tragedija jednog naroda) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Sva dela Čedomilja Mijatovića možete pronaći OVDE.