Од козерије до апотеозе у стваралаштву Стевана Бешевића
Казаћу вам причу и кроз смех вам рећи истину о ономе што филистри обично прећуте. Јер није злурадост исмејати људске слабости – сатиром…
Када је Стеван Бешевић објавио своју збирку „Шарена галерија“, представио се као аутор који жели да од свакодневице направи уметничку слику. Ова књига је, како и сам наслов сугерише, права галерија ликова, судбина и атмосфера које се преливају као боје на платну. Њен карактер је разнолик: од топлих, хумористичних епизода до дубоких, готово трагичних записа о људској природи.
Бешевићев стил је једноставан, али снажан. Он не тежи да импресионира сложеним реченицама, већ да читаоца увуче у свет анегдоте и ликова. Његове приче су кратке, али густе у значењу, и зато делују као минијатуре које заједно чине једну шарену целину.
Хумористични каркатер назначен нам је већ у предговору књизи „Шарена галерија” који „образлаже” разлоге објављивања ове збирке:
- Да би се аутор обесмртио!
- Да би оплеменила филистре.
- Да би се видело смешно у трагичном.
- Да би је могле читати чак и шипарице.
- Да би, тобоже, идеално поправила свет!
Ипак, не треба дозволити да нас аутор баш сасвим обмане – у овој збирци хумористичан тон је присутан, али не и преовлађујућ; поред козерија, хуморески и анегдота, у овој збирци је неколико врло озбиљних новела које расветљавају трагичне судбине јунака који су најчешће жртве друштвених околности, али и сопствених лоших избора, неодољивих страсти и изопачених каркатера.
Приче су махом дате из првог лица или имају форму сказа која их сврстава у класичну реалистичку школу приповедања код нас, мада се с времена на време да осетити модерни набој и тежина тема које су мучиле послератну генерацију.
Трагикомичне историје
„Шарена галерија” је подељена у три дела: „Трагикомичне историје” тематизују углавном питања (мало)грађанског брака и љубави који су трагични за своје учеснике и комични за све остале. Овде се распредају приче о несрећној љубави и срећној удаји, трачари се о комшијским прељубама и распредају мушко-женски односи који делују исти одвајкада. Козеријски, шаљиви тон боји чак и озбиљне теме попут смрти и самоубиства.
Прави чеховљевски карактер провејава кроз неке од ових прича најављујући лагани заокрет који ће доћи у другом и трећем сегменту.
Приче са вечерњих посела
Овај део збирке нас упозорава цитатом из Библије да не треба да се седимо у лошем друштву и трачаримо, а доноси низ „историја” које често почињу у веселом, припитом друштву, а завршавају у опасним опкладама, судбинским преокретима и повремено, трагичним исходима. Ове приче су дуже и амбициозније, желе да захвате читаве животне приче и у томе личе на праве скице за романе.
Ове приче се померају од брака ка тематизовању љубави и посебно – страсти, односно томе шта су све људи у стању да учине због љубавне опијености; овде је посебан акценат на прељубницима и томе како се читави животи распадају због једног непромишљеног тренутка. Ту је „Прича о заљубљеном Василију” чија ће се врло опасна опклада на крају ипак исплатити, прича „Рогови” о тешком пребољевању прељубе и врло занимљива „Потифарка”, о тешкој освети удате, страствене жене на чију љубав – није узвраћено…
Црвени листићи
Последњи део ове збирке доноси заокрет ка модернистичким темама изгубљене генерације, тематизује Велики рат и колективну трауму коју је он оставио иза себе. Од „Концерта у рову”, „Три метка у савести”, „Повратка”, до „Конзерве” и загонетног „Ђурице – Душе” приче су тужне, озбиљне и лишене заједљивих опаски аутора. О овим судбинама говори се са дубоким пијететом и сажаљењем, и оне – за разлику од прва два дела немају никаквих одговора на то зашто се несреће догађају.
Збирку затвара необична, мистична прича о породичној љубави „Сенке из вечности”, да би се завршила узвишеном апотеозом налик оној коју можемо да пронађемо у Шантићевој „Претпразничкој вечери”:
А, ено, као да назире гробове давно умрле му сестре и брата; гробове запуштене и скривене травом и коровом, са поваљеним и давно иструлим крстачама… Два драга и анђеоска лика осмехивала су се на њега и махала му ручицама детињим као кроз неку сребрнасту измаглицу…
„Јесу ли то они, мили?”, продирало је очајно питање кроз његову узбуркану свест. „Јесу ли то они? И зар није све утонуло у бескрајне дубине мрачног заборава? Зар нема смрти?” А са дна душе му је снажно одјекивало: „Нема!”
Књигу Шарена галерија можете видети ОВДЕ.
Сва дела Стевана Бешеића можете видети ОВДЕ.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је издао дела многих заборављених песника међу којима су Мирко Королија, Божидар С. Николајевић, Јован Драгашевић и други.