У збирци Одабрани есеји и Женидба Врапца Подунавца налази се Винаверов есеј Непретргнута Француска, као и XV конгрес ПЕН центра, уз поменуто познато авангардно дело, које се поиграва са народном традицијом. Непретргнута Француска представља снажну одбрану француске културне и интелектуалне традиције. Пишући о Сорбони, Винавер одбацује тврдње да је овај универзитет запоседнут немачким духом. Он сматра да су методе рада, образовни систем и вредности које Сорбона преноси остали суштински француски, док се на Канта ослањају зато што је његово дело неопходан део европске филозофске баштине. Винавер подсећа да су утицаји међу мислиоцима одувек прелазили националне границе, па као пример наводи да је и Лењин био под утицајем Француза Жоржа Сорела.
Непретргнута Француска је текст који открива и Винаверово велико поштовање према Анрију Бергсону, чија је дела преводио и чију је теорију о смеху нарочито ценио. Кроз овај есеј провлачи се уверење да се права културна снага не заснива на затворености, већ на слободној размени идеја и стваралачком дијалогу међу народима. Француска је за Винавера пример културе која успева да сачува сопствени идентитет управо захваљујући отворености према различитим интелектуалним утицајима.
Посебно место у есеју заузима објашњење начина на који Француска бира људе за најважније друштвене и културне положаје. Винавер тај принцип назива агоном, односно сталним надметањем у којем сви имају једнако право да учествују, док до највиших места долазе они који покажу највећи таленат, знање и стваралачке способности. Баш такви прикази напретка у друштву представљају право благо књиге Одабрани есеји и женидба Врапца Подунавца. Апропо овог феномена, како сам истиче, упркос свим неспоразумима, протекцијама и компромисима, Француска остаје земља у којој се до положаја од културног значаја долази пре свега утакмицом способности. Француска револуција додатно је учврстила овај идеал, јер није требало да привилегије само промене власника, већ да на одговорна места долазе бољи и способнији људи.
Одабрани есеји и женидба Врапца Подунавца на тај начин потврђују Винаверово уверење да су меритократија, слободно надметање и културна отвореност темељи сваког истински развијеног друштва.
XV конгрес ПЕН центра
Есеј XV конгрес ПЕН центра, као један од делова књиге Одабрани есеји и женидба Врапца Подунавца, најзанимљивији је по својој актуелности, јер Винавер, као сведок, преноси како је тај скуп изгледао и какви су били општи ставови и циљеви тог клуба. Есеј има документарну вредност и говори о карактеристикама културних институција. За нас је данас занимљиво да видимо како је изгледао ПЕН центар у прошлости и да будемо задовољни што ова институција и даље постоји, али и да приметимо колико су у то доба књижевност и култура уопште биле важне. Винавер подвлачи пацифистичке тежње ПЕН клуба, али показује да је мир само предуслов за квалитетно стваралаштво. У есеју XV конгрес ПЕН центра он помиње и многа значајна имена француске књижевности која су била део ове организације. XV конгрес ПЕН центра открива Винавера као једног од ретких наших интелектуалаца који је био потпуно повезан са врхунским кругом светских стваралаца, те је представљао драгоцен извор информација о догађајима, актуелностима и књижевним тенденцијама.
Женидба Врапца Подунавца
Ово необично дело слободне форме се посебно истиче у књизи Одабрани есеји и женидба Врапца Подунавца, јер је дело сложено по форми. Неки га сматрају хумористичном поемом, док истовремено представља пародијски прозно-поетски текст, поигравање са традицијом, али и својеврсно иманентно песничко остварење, односно примену Винаверове поетике кроз веома необичан спој различитих елемената. Управо такав начин повезивања познатих мотива на нов начин, према савременим истраживањима, представља суштину праве креативности.
Поема Женидба Врапца Подунавца представља једно од најнеобичнијих и најдуховитијих дела Станислава Винавера. Настала је 1927. године као модерна обрада истоимене народне песме. Он користи познати мотив женидбе птица како би створио дело пуно хумора, игре речима, ритмичких експеримената и пародије. На тај начин спаја народну традицију са авангардним књижевним поступцима, карактеристичним за српски модернизам. У том смислу ова књиг:а Одабрани есеји и женидба Врапца Подунавца, показује како се две наизглед супротне идеологије повезују у једном човеку и његовом делу: народна традиција као полазиште (па макар било и пародирано) и светски трендови које прати и добро познаје.
Основна одлика поеме јесте њена разиграност. Винавер се поиграва језиком, звуковима и ритмом, стварајући утисак да су музика и хумор подједнако важни као и сама радња. Ликови птица представљени су на шаљив начин, а позната прича из народне књижевности добија сасвим ново значење. Аутор не исмева народну традицију, већ показује колико она може бити подстицај за савремено уметничко стварање.
Поема је истовремено и пример Винаверовог коришћења пародије. Он успева да преобликује устаљене књижевне обрасце тако што уводи неочекиване језичке обрте и показује да књижевност не мора бити озбиљна да би била уметнички вредна. Хумор код Винавера није само забава, већ начин да се читалац подстакне на другачије размишљање о језику, књижевности и свету.
Женидба Врапца Подунавца заузима посебно место у српској књижевности јер спаја народно наслеђе, модернистичку поетику и авангардни дух.
Књигу Одабрани есеји и женидба Врапца Подунавца можете пронаћи ОВДЕ.
Сва дела Станислава Винавера можете пронаћи ОВДЕ.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава, Порталибрис је издао бројне модерне песнике, међу којима су Мирко Королија, Стеван П. Бешевић, Бранко Ве Пољански и други.