U zbirci Odabrani eseji i Ženidba Vrapca Podunavca nalazi se Vinaverov esej Nepretrgnuta Francuska, kao i XV kongres PEN centra, uz pomenuto poznato avangardno delo, koje se poigrava sa narodnom tradicijom. Nepretrgnuta Francuska predstavlja snažnu odbranu francuske kulturne i intelektualne tradicije. Pišući o Sorboni, Vinaver odbacuje tvrdnje da je ovaj univerzitet zaposednut nemačkim duhom. On smatra da su metode rada, obrazovni sistem i vrednosti koje Sorbona prenosi ostali suštinski francuski, dok se na Kanta oslanjaju zato što je njegovo delo neophodan deo evropske filozofske baštine. Vinaver podseća da su uticaji među misliocima oduvek prelazili nacionalne granice, pa kao primer navodi da je i Lenjin bio pod uticajem Francuza Žorža Sorela.
Nepretrgnuta Francuska je tekst koji otkriva i Vinaverovo veliko poštovanje prema Anriju Bergsonu, čija je dela prevodio i čiju je teoriju o smehu naročito cenio. Kroz ovaj esej provlači se uverenje da se prava kulturna snaga ne zasniva na zatvorenosti, već na slobodnoj razmeni ideja i stvaralačkom dijalogu među narodima. Francuska je za Vinavera primer kulture koja uspeva da sačuva sopstveni identitet upravo zahvaljujući otvorenosti prema različitim intelektualnim uticajima.
Posebno mesto u eseju zauzima objašnjenje načina na koji Francuska bira ljude za najvažnije društvene i kulturne položaje. Vinaver taj princip naziva agonom, odnosno stalnim nadmetanjem u kojem svi imaju jednako pravo da učestvuju, dok do najviših mesta dolaze oni koji pokažu najveći talenat, znanje i stvaralačke sposobnosti. Baš takvi prikazi napretka u društvu predstavljaju pravo blago knjige Odabrani eseji i ženidba Vrapca Podunavca. Apropo ovog fenomena, kako sam ističe, uprkos svim nesporazumima, protekcijama i kompromisima, Francuska ostaje zemlja u kojoj se do položaja od kulturnog značaja dolazi pre svega utakmicom sposobnosti. Francuska revolucija dodatno je učvrstila ovaj ideal, jer nije trebalo da privilegije samo promene vlasnika, već da na odgovorna mesta dolaze bolji i sposobniji ljudi.
Odabrani eseji i ženidba Vrapca Podunavca na taj način potvrđuju Vinaverovo uverenje da su meritokratija, slobodno nadmetanje i kulturna otvorenost temelji svakog istinski razvijenog društva.
XV kongres PEN centra
Esej XV kongres PEN centra, kao jedan od delova knjige Odabrani eseji i ženidba Vrapca Podunavca, najzanimljiviji je po svojoj aktuelnosti, jer Vinaver, kao svedok, prenosi kako je taj skup izgledao i kakvi su bili opšti stavovi i ciljevi tog kluba. Esej ima dokumentarnu vrednost i govori o karakteristikama kulturnih institucija. Za nas je danas zanimljivo da vidimo kako je izgledao PEN centar u prošlosti i da budemo zadovoljni što ova institucija i dalje postoji, ali i da primetimo koliko su u to doba književnost i kultura uopšte bile važne. Vinaver podvlači pacifističke težnje PEN kluba, ali pokazuje da je mir samo preduslov za kvalitetno stvaralaštvo. U eseju XV kongres PEN centra on pominje i mnoga značajna imena francuske književnosti koja su bila deo ove organizacije. XV kongres PEN centra otkriva Vinavera kao jednog od retkih naših intelektualaca koji je bio potpuno povezan sa vrhunskim krugom svetskih stvaralaca, te je predstavljao dragocen izvor informacija o događajima, aktuelnostima i književnim tendencijama.
Ženidba Vrapca Podunavca
Ovo neobično delo slobodne forme se posebno ističe u knjizi Odabrani eseji i ženidba Vrapca Podunavca, jer je delo složeno po formi. Neki ga smatraju humorističnom poemom, dok istovremeno predstavlja parodijski prozno-poetski tekst, poigravanje sa tradicijom, ali i svojevrsno imanentno pesničko ostvarenje, odnosno primenu Vinaverove poetike kroz veoma neobičan spoj različitih elemenata. Upravo takav način povezivanja poznatih motiva na nov način, prema savremenim istraživanjima, predstavlja suštinu prave kreativnosti.
Poema Ženidba Vrapca Podunavca predstavlja jedno od najneobičnijih i najduhovitijih dela Stanislava Vinavera. Nastala je 1927. godine kao moderna obrada istoimene narodne pesme. On koristi poznati motiv ženidbe ptica kako bi stvorio delo puno humora, igre rečima, ritmičkih eksperimenata i parodije. Na taj način spaja narodnu tradiciju sa avangardnim književnim postupcima, karakterističnim za srpski modernizam. U tom smislu ova knjig:a Odabrani eseji i ženidba Vrapca Podunavca, pokazuje kako se dve naizgled suprotne ideologije povezuju u jednom čoveku i njegovom delu: narodna tradicija kao polazište (pa makar bilo i parodirano) i svetski trendovi koje prati i dobro poznaje.
Osnovna odlika poeme jeste njena razigranost. Vinaver se poigrava jezikom, zvukovima i ritmom, stvarajući utisak da su muzika i humor podjednako važni kao i sama radnja. Likovi ptica predstavljeni su na šaljiv način, a poznata priča iz narodne književnosti dobija sasvim novo značenje. Autor ne ismeva narodnu tradiciju, već pokazuje koliko ona može biti podsticaj za savremeno umetničko stvaranje.
Poema je istovremeno i primer Vinaverovog korišćenja parodije. On uspeva da preoblikuje ustaljene književne obrasce tako što uvodi neočekivane jezičke obrte i pokazuje da književnost ne mora biti ozbiljna da bi bila umetnički vredna. Humor kod Vinavera nije samo zabava, već način da se čitalac podstakne na drugačije razmišljanje o jeziku, književnosti i svetu.
Ženidba Vrapca Podunavca zauzima posebno mesto u srpskoj književnosti jer spaja narodno nasleđe, modernističku poetiku i avangardni duh.
Knjigu Odabrani eseji i ženidba Vrapca Podunavca možete pronaći OVDE.
Sva dela Stanislava Vinavera možete pronaći OVDE.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava, Portalibris je izdao brojne moderne pesnike, među kojima su Mirko Korolija, Stevan P. Bešević, Branko Ve Poljanski i drugi.