Iako se smatra da je moderniju istoriju lakše sagledati zbog medijskih zapisa, snimaka, transparentnosti, očevidaca, a da onu stariju moramo teškom mukom da rekonstruišemo iz malobrojnih dokumenata i dokaza, u slučaju pojedinih sepoha nije baš tako. Ili bolje reći u slučaju perioda u kome su revnosni ljudi, koji su učestvovali u krojenju sudbine jedne zemlje, ostavili za sobom svoje memoare, lična dokumenta, pisma, ugovore, ukoliko nisu imali šta da zataje.
I srećom, i u našoj prošlosti bilo je takvih časnih i revnosnih političara. Jedan od njih je Jovan Ristić. Nemojmo pomisliti da je vreme u kome je bio aktivan nalagalo da se isključivo bori za ispravne ciljeve. Da se svim srcem posveti oslobađanju i da zaboravi nasujetu, sukobe sa protivnicima unutar zemlje. Nije bilo tako.
BIOGRAFIJA BEZ MRLJE
Kao i u svakom vremenu postoje izazovi, postoje iskušenja, postoje mutne vode… Ali Jovan Ristić, iako je živo relativno lagodno i korisio benefite svoje pozicije srpskog diplomate u inostranstvu, ipak je u suštini bio pravi patriota bez mrlje u svojoj biografiji. I zato su njegova dokumenta gotovo sva javna, a njegova korespodencija sa važnim ličnostima bez cenzure je u više navrata publikovana.
Sam je pisao o svojim životnim i profesionalnim situacijama i ostavio nam tako sadržajan materijal da mi danas gotovo da možemo da zamislimo svaki sastanak, svaki momenat pregovora, poznajemo diplomate i njihove stavove, osećamo karakteristike vremena u kome je delo nastalo, jednom rečju: istorija je samu sebe zapisala, ili bolje reći zapisao ju je Jovan Ristić.
Prepiska između kneza Mihaila i srpskog zastupnika u Carigradu
Knjiga Iz vremena kneza Mihaila sadrži nekoliko Ristićevih zapisa, od kojih je najobimnija i najispunjenija podacima Prepiska između kneza Mihaila i srpskog zastupnika u Carigradu.
Hronološki poređana pisma omogućavaju nam da pratimo ne samo niz događaja već i raspoloženja, nadanja i strepnje kneza i diplomate. Dramatične turbulencije i smene osećanja, a da pritom znamo da se nije radilo o nekakvoj igri, da nije u pitanju fikcija već stvarni trenutak kada se odlučivalo o našoj naciji.
Da su se stvari drugačije dogodile možda bismo i dalje bili pod stranom vlašću ili čak nestali sa karte Evrope.
Prepiska između kneza Mihaila Obrenovića i srpskoga zastupnika u Carigradu kao glavni deo knjige Iz vremena kneza Mihaila nalazi se značajan skup diplomatskih i ličnih pisama koji bacaju svetlo na odnose između srpskih vlasti i Osmanskog carstva u periodu vladavine kneza Mihaila. Omogućava čitaocu uvid u način na koji se tada vodila spoljna politika, pregovaranje, ali i kako se snalazilo u rešavanju svakih prepreka – formalnih i neformalnih.
DIPLOMATSKI I LIČNO
U pismima koja čine Prepisku između kneza Mihaila Obrenovića i srpskoga zastupnika u Carigradu (Iz vremena kneza Mihaila) primećuje se jasna razlika prema drugim vrstama izvora — tu su i formalne diplomatske informacije, i izrazi ličnih osećanja i strepnji u uslovima turske kontrole. Ono što može najviše da fascinira modernog čitaoca je činjenica da je i pored ustanaka diplomatija imala ključnu ulogu u procesu oslobađanja i utvrđivanja slobodnih teritorija, ali i da je mnogo toga zavisilo od velikih sila i njihovih predstavnika sa kojima se Ristić trudio da ostvari što bolje odnose.
Zato je knjiga Iz vremena kneza Mihaila, kao zbirka dokumentarnih spisa, neprocenljivo vredna. Pisma iz prepiske pokazuju i unutrašnje dileme vladara , njegove sumnje, ali i viziju i nade koje je imao za Srbiju.
ZAPIS ŽIVOTA
Prepiska između kneza Mihaila Obrenovića i srpskoga zastupnika u Carigradu nije samo državni dokument — to je delimično i zapis života u vreme kada su političke i lične sudbine bile tesno isprepletene.
Iz ove korepondencije se da zaključiti koliko je knez Mihailo držao do autonomije, do pravne i političke zrelosti srpske države. Kao i koliko je srpski zastupnik u Carigradu, dakle, Ristić bio posrednik između dve realnosti — između zahteva srpskog naroda i turskog centra.
GRAĐA ZA PROUČAVANJE
U stvari čitava knjiga Iz vremena kneza Mihaila pokazuje i koliko su bili ključni kanali pregovora, informacija i diplomatske veštine, koje su za ta vremena morale da budu precizne, oprezne i strategijske.
Zaključno, zbirka dokumentarnih tekstova Iz vremena kneza Mihaila predstavlja dragoceni izvor za proučavanje ne samo političkih odnosa nego i kolektivne psihologije, narodnih očekivanja i ličnih karaktera.
Ako se više dokumenata i arhivskog materijala prikupi, ova zbirka može postati temelj za nove studije srpske diplomatije i istorije uopšte.
Piroćančeva istorijska razmišljanja
Drugi spis iz ove knjige, Piroćančeva istorijska razmišljanja, prikazuje Ristićeve odnose sa politički oponentima. On najpre iznosi svoj stav da je u vreme pregovora trebalo odložiti oružani sukob, što se i desilo, dok je Garašanin menjao stavove a Piroćanac pokušavao da u javnosti na neki način osramoti svog protivnika Ristića. Ovaj mu vraća izvrgavajući ruglu njegov pokušaj da samim naslovom teksta poveća ozbiljnost rasprave i da joj na težini i objašnjava da je u pitanju bedan pokušaj Piroćančevog tumačenja jedne Ristićeve rečenice, upućene pismom knezu o navodnoj sumnji u nekog ministra.
Tekst Piroćančeva istorijska razmišljanja je komplikovan za razumevanje čitaocima koji ne poznaju politički kontekst, ali svedoči o unutrašnjim previranjima i sukobima mešu političarima koji pravim čudom nisu zasmetali spoljnopolitičkoj borbi za oslobođenje.
Poslednja godina spoljašnje politke kneza Mihaila
Treći spis koji je uvršten u knjigu: Poslednja godina spoljašnje politke kneza Mihaila, takođe se tiče nekih detalja vezanih za kneževu borbu, ali sama činjenica da je reč o poslednjoj godini njegove valdavine ostavlja gorak ukus i insinuira činjenicu da je unutrašnja nestabilnost i borba za vlast u krajnjoj konsekvenci i uslovile Mihailovu smrt. Time je na surov način kažnjen vladar, koji se svim srcem borio za najvažnije interese naroda i na posletku izvojevao povlačenje Turaka iz važnih gradova kao što su Beograd, Smederevo, Šabac itd., a što je predstavljalo poslednju etapu oslobođenja, koje je ozvaničeno jedanaest godina kasnije, za vreme vladavine kralja Milana.
POrtalibris je „otrgao od zaborava” i memoarska dela drugih autora o istoriji Srbije kao što su Vladan Đorđević, Božidar S. Nikolajević, Dragojlo Dudić.
Sva dela ovog pisca možete pronaći OVDE.