Јован М. Поповић је један од првих српских аутора који се систематски бавио просвећивањем деце и младих. Уочио је да постоји врло мало књижевног штива намењеног њиховом узрасту. Зато је покренуо часописе и едиције у којима су се штампале приче, песме и бајке за децу и омладину.
МОТИВИ СЛОВЕНСКИХ АУТОРА
Као добар познавалац словенских народних књижевности, али и стваралаштва намењеног најмлађима, Јован М. Поповић је преводио, прилагођавао и писао сопствене приче по мотивима словенских аутора. Тако су настале књиге Народне бајке и У царству домаћих животиња, овде спојене у једну. Оне су у много чему блиске нашем младом читаоцу, док истовремено доносе и нове мотиве, различите од оних у домаћој традицији.
Међу Народним бајкама сусрећемо приче које су по формалним карактеристикама веома блиске српским. Њихови јунаци су цареви, краљевићи, принцезе, јунаци који пролазе многа искушења. Док су негативци често чудесна бића. Појављују се животиње помагачи или људи који се претварају у животиње, а јунак, да би савладао зло, мора да стекне посебне моћи, оружје или коња, често служeћи неку бабу, вештицу итд. Магијски број три – три сестре, три брата, три покушаја – појављује се као честа структура, исто као и у српској традицији.
МОТИВ ЉУБАВИ
Посебно место у књизи Народне бајке има мотив љубави. Она је представљена као вредност за коју треба да се избори. Чак и, ако треба, и погине. У време када је у словенском свету био уобичајен уговорени брак, ове приче о браку из љубави, најчешће међу царевима и краљевским породицама, могле су представљати својеврстан идеал или луксуз о коме се сањало. Истовремено, у њима се огледа и народна тежња да се љубав и лојалност у браку сматрају темељем породичне стабилности и напретка потомства.
Јован М. Поповић је у књизи Народне бајке и У царству домаћих животиња приказао и искушења јунака, која симболично представљају препреке и муке свакодневног живота. Магија је стално присутна, а доброта јунака се награђује – било услед случајних срећних околности, било узвраћањем услуга животиња и људи које је јунак раније помогао. Тиме се негује народна идеја да се добро добрим враћа, као и вера у то да ће живот неочекивано донети лепе и повољне догађаје.
КОШЧЕЈ НЕПОБЕДИВИ И ЖАБА
У овим бајкама често се јавља лик Кошчеја, снажног и готово непобедивог бића, али са једном слабом тачком, што омогућава јунаку да га савлада. Мотив принца и жабе у једној од прича у књизи Народне бајке и У царству домаћих животиња подсећа на мотив змије младожење или чак на сиже из стране бајке Лепотица и звер.
Принц је приморан да се ожени ружним бићем, али се његова жртва и прихватање такве жене награђују, јер се из жабље коже појављује изузетна лепотица. То је, вероватно, симболичан приказ уговорених бракова, у којима је један од супружника другог доживљавао као одбојног, али се временом, кроз упознавање унутрашњег бића, рађала љубав. Спољашњост је у овим причама често представљена као кожа или кошуљица која мора природно спасти, што носи поруку о стрпљењу и прихватању другог.
Спаљивање те коже је такође опасан чин, јер се заправо спољашњост не може уништити, већ се она трпи док природно не нестане односно док је супружник више не види већ посматра лепоту саме суштине те особе, на шта и указује опозитност спољашње коже и онога што је унутра, у сржи.
ВАСИЛИСА ПОПУТ ПЕПЕЉУГЕ
Један од значајних мотива у књизи Народне бајке и У царству домаћх животиња је и прича о Василиси, која има елементе Пепељуге, која долази из француске и немачке традиције посредством Жан Пероа и браће Грим. Она живи са маћехом и злим сестрама, служи чудесној баби и обавља немогуће задатке, уз помоћ чаробне луткице која има исту функцију као животиње помагачи и натприродни савезници.
Њена вредноћа и посебна способност на крају бивају препознате, па постаје царева жена. Овакви мотиви подржавали су децу која одрастају у тешким породичним околностима, јер су им уливале наду у препознавање њихове вредности.
ПАТРИЈАРХАЛНИ СЛОЈ
Са друге стране, нажалост, овде је и патријархална порука да жена бољи живот може постићи само удајом, што је у средњем веку било делимично истина, али данас представља застарелу и ограничену идеју. Посебно због тога што неразвијање потенцијала у женској популацији представља закидање друштва у погледу онога у чему би управо та демографска категорија могла да допринесе и срећом данас доприноси.
У ЦАРСТВУ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА
Други сегмент издања Народне бајке и У царству домаћих животиња – приче о животињама најчешће приказују сеоски живот, а главни јунаци су петлови, пси, мачке итд. Животиње говоре и понашају се као људи.
Иако једноставније и слабије од сложених бајки, ове приче имају симпатичан и поучан карактер. Њихова вредност је у томе што су блиске деци, јер се малишани лакше идентификују са животињама него са људима, па кроз такве приче усвајају правила понашања и животне поуке.
ТРАДИЦИЈА, СЛОВЕНСТВО И ПЕДАГОШКЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ
Тако је књига Народне бајке и У царству домаћих животиња Јована М. Поповића постала једно од пионирских дела српске дечје књижевности, која су спајала народну традицију, словенске мотиве и педагошку мисију. Њена вредност није само у књижевном облику, већ и у томе што је младим генерацијама отворила простор маште и наде, а истовремено их поучавала основним животним вредностима.
Оне представљају и прозор кроз који је наша омладина откривала карактеристике других словенских књижевности.
Уз Вукове Српске народне приповетке, Стотину шаљивих прича Луке Грђића Бјелокосића ово дело Јована М. Поповића представља не само квалитетну књижевност за децу, већ и грађу за проучавање традиције, колективног несвесног и корена индоевропске културе.
Сва дела Јована Поповића можете видети ОВДЕ.