Organizovanjem književnih konkursa Portalibris želi da podstakne čitaoce na proučavanje srpske istorije i kulture, kao i da ih ohrabri da pišu i razvijaju kreativnost. Pobednici prošlogodišnjih konkursa govorili su o svom učešću i preneli su nam svoje iskustvo i utiske.
Učestvovao sam na tri prethodna Portalibrisova konkursa („Veliki srpski XIX vek”, Srbija na razmeđi vekova (1878-1918)” i „Strogo poverljivo iz prošlosti Srbije”) i na svakom od ovih konkursa moje priče su zavredile da se nađu u zbornicima koji su objavljeni. Portalibrisovi konkursi su najpogodniji za zaljubljenike u istoriju, kakav sam ja, te preporučujem svima da se kroz ove konkurse okušaju u pisanju. Kroz ove konkurse sam imao priliku da eksperimentišem sa stilovima i tematikom pisanja, kao i da iznesem svoj spisateljski hobi u javnost bez kakvog ličnog ulaganja (sem kreativnog, razume se). Konkursi su zaista otvoreni za sve ljude, bez obzira na njihovo iskustvo i stil pisanja. Ovogodišnji konkurs čak nosi u sebi mogućnost da se okušaju i zaljubljenici u domaću mitologiju i epsku tradiciju, što je svakako jedan plus.
Nikola Ilić, autor nagrađene priče „Milutin, unuk Milutinov”, „U konaku Vrenčevića” i „Lađe na Savi”
Kao istoričar sa velikom ljubavlju prema književnosti u Portalibrisu sam pronašla idealnog saveznika za moj dalji književni opus. Učestvovala sam na svim književnim konkursima, dobijala nagrade i kao vrhunac svega jeste zbirka „Prababa Julka i hotel Bristol”. Ona je produkt naše saradnje i ostvarenje svih mojih snova. Naišla je na veliku popularnost , rado se traži i rado se čita. Učestvovaću i dalje na svim konkursima i preporučujem ih svim ljudima koji vole i umeju da svoje misli pretoče u reči. Kao potpuno ostvarenje mojih snova je učešće na Beogradskom sajmu, i tada sam shvatila istinitost tvrdnje da najveće želje ne znaju za nemoguće.
Marija Aleksić, autorka više nagrađenih priča i zbirke „Prababa Julka i hotel Bristol”
S obzirom na to da sam odmalena uživao u dekoru povesti, prvi objavljeni stihovi bili su napisani upravo pod njenim okriljem. Prateći tu nit, ubrzo nailazim na literarni poziv izdavačke kuće Portalibris, koji me je nadahnuo da izađem iz okruženja udobnosti, u kojem bi prozni rukopis bio samo još jedan deo mog stvaralačkog šteka. Podstakavši me da zagrebem površinu kolektivnog sećanja na sudbonosne bitke i velike junake naše prošlosti, Portalibrisov konkurs je postao podsticaj da produžim i produbim osobeni susret sa književnošću istražujući naizgled sitne i neznatne detalje zanimljivih događaja i pojedinaca za koje u zvaničnim stranicama istorije neopravdano nema mesta.
Prvu kratku priču sam objavio u zbirci na književnom takmičenju „Dok je reči i pisci su živi / Dobro čuvane srpske tajne”, predano učestvujući i na kasnijim konkursima „Veliki srpski XIX vek” i „Strogo poverljivo iz prošlosti Srbije”, koji, pored svoje književne vrednosti, predstavljaju spasonosne putokaze i malene dragulje na putu povratka sopstvu i suštastvenom. Svakog autora, pogotovo onog koji je tek na početku, ohrabruje mogućnost, koju u svojim konkursima pruža Portalibris, da kroz svojevrsno proviđenje sopstvenim stvaralaštvom manje ili više doprinosi bogaćenju srpske baštine i nastavlja kulturološki, civilizacijski, specifično ljudski domet i amanet književnosti.
Aleksa Jadžić, autor priča „Snoviđenje”, „Letopis uhode” i „Greška u operaciji Povratak”
Učestvovao sam na Portalibrisovim konkursima 2022. i 2023. godine i nameravam da učestvujem i ove godine. Prethodna učešća su omogućila da se moje priče nađu u štampanoj formi, u zbirkama koje ste objavili, kao i u elektronskoj formi, na vašem sajtu. Učešće na Portalibrisovim konkursima mi je pomoglo da se održim u svetu književnosti, kao i da istaknem svoju kreativnost na polju istorije, koja je moja profesija. U sferi književnosti mogu iznositi neke poglede na istoriju koje ne bih mogao u istoriografiji, tako da mi je ovakav oblik dočaravanja prošlosti privlačan. Književnost pruža mnogo fleksibilniji pogled na prošlost od strogog naučnog, koji zahteva istorija kao akademska disciplina. Upoznavao sam i druge kolege istoričare, kao i druge ljubitelje srpskih starina da učestvuju na konkursu, koji bi im omogućio veliku afirmaciju. Takođe u svoje učenike u srednjoj školi sam upoznavao sa konkursom i propozicijama u nadi da ću ih što više zainteresovati za izučavanje nacionalne istorije.
Dušan Jevtić, autor nagrađene priče „Nesmotreni hajduk” i priče „Pera Todorović”
Volim da pišem, volim srpsku istoriju. Portalibrisov konkurs je veliki izazov i velika radost, jer se ta dva interesovanja mogu spojiti u jedno, i iskreno ga preporučujem svim ljubiteljima pisane reči. Kako bih svoje priče što verodostojnije stavila u kontekst zadate teme, inspiraciju pronalazim u istorijskim tekstovima, knjigama, esejima, čak i romanima, kojima Portalibrisova edicija „Otrgnuto od zaborava” obiluje. Svaka tema, svaki konkurs, donosi mi nova saznanja, nove vrednosti, nove ideje za pisanje, a to je neprocenljivo.
Ivana Lekić, autorka nagrađene priče „Tajne ružinih latica” i priče „Jela”
Slavni juriši, pobede, porazi, ustanci, ideologije… Svaka epoha srpske istorije puna je događaja koju su bili i ostali inspiracija muzičarima, slikarima, a ponajviše piscima. Kao istoričaru, svi ti događaji dobro su mi poznati. Ipak, mene je oduvek zaokupljala sudbina „malih” ljudi. Kako su oni doživljavali i proživljavali iskušenja naše bogate istorije? Portalibrisovi konkursi pružili su mi priliku da ispričam priču običnog čoveka u vrtlogu velikih istorijskih zbivanja. Teme konkursa dale su meni i drugim mladim piscima priliku da naši radovi budu viđeni i čitani, a još važnije – da srpsku istoriju na jedan zanimljiv način približimo čitaocima.
Stefan Radosavljević, autor priča „Cokule”, „Dobrovoljac” i „Presuda”
Kao neko ko je uvek kritičan prema onome što napiše, nije mi bilo lako da se odlučim da pošaljem priču na prethodni konkurs. I, naravno, uvek se posle nađu detalji koje bih voleo da sam promenio, ispravio, dodao…
Pišem priče i tekstove u ovom ili onom obliku već duži niz godina (pravilnije bi bilo: nekoliko desetina godina), ali do prošle godine ništa iz oblasti fikcije nije napustilo moj računar. I moram reći da je dobro, uzbudljivo iskustvo – ne sama mogućnost nagrade, već osećaj kada je imejl sa pričom poslat i znaš da će ga sada proceniti (po prvi put!) neki stručni ljudi, da će tvoja priča koja je do sada tavorila u elektronskom obliku odjednom poprimiti svoje nove inkarnacije u umovima ljudi koji će je čitati; da će priča oživeti i prohodati!
Samim svojim zanimanjem (kustos, istoričar umetnosti) nisam po prvi put zagazio u vode istraživanja istorije i kulture, ali je bilo inspirišuće raditi to na novi način. Naročito je bilo izazovno uklopiti izmišljene događaje i likove sa onima koji su odista postojali; za one koji malo više znaju o konkretnom periodu, tu ima i nekoliko „easter eggs”, odnosno malih podataka-poslastica, koji nekome neće značiti ništa, ali će drugima dodati na navodnoj „verodostojnosti” opisanih zbivanja.
Veliko vam hvala što organizujete ovakve konkurse i time omogućavate ljudima koji imaju sklonosti, a nemaju novaca i renomea za neke „igrače” na polju izdavaštva, da ugledaju svoja dela u štampanom obliku! To je višestruki podsticaj, ne samo za razvijanje ličnih literarnih veština već i za otkrivanje novih dragocenih detalja iz naše prošlosti, koje onda treba utkati u priču.
Damir Prašnikar, autor pobedničke priče „Deda Jovin Đurđevdan”