Jedna ružna knjiga

O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovu pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovu dobu Laze Kostića je jedna od najkontroverznijih knjiga kritike u srpskoj književnosti. Sadržaj njegove kritike o poeziji Jovana Jovanovića Zmaja bio je toliko problematičan da Laza Kostić ne samo što nije mogao da nađe izdavača za ovo svoje delo već nijedan književni časopis nije hteo da objavi delove ove kritike, pa je konačno bio primoran da knjigu štampa o sopstvenom trošku 1902. godine.

U vremenu objavljivanja ove knjige, negativni stavovi Laze Kostića o poeziji druga i savremenika bili su gotovo nezamislivi i dugo vremena knjiga nosi stigmu ružne knjige, kako ju je okarakterisao Jovan Skerlić, da bi se tek u novije vreme srpska kritika ponovo okrenula ovom delu i, prvenstveno u radu Dragiše Živkovića, prevrednovala stavove Laze Kostića.

Naime, povodom svečanog obeležavanja pedesetogodišnjice stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja 1899. godine, Matica srpska je pozvala Lazu Kostića da održi predavanje o poeziji velikog srpskog romantičara. Ovaj govor Laze Kostića izazvao je pravi skandal na srpskoj kulturnoj sceni. Nema neposrednih svedočanstava o tome šta je Laza Kostić tačno govorio, poznato je samo da ga je publika zviždanjem naterala da se povuče sa govornice, te da su sutrašnji listovi doneli ogorčene napade na Lazu Kostića, optužujući ga da je ljubomoran, osvetoljubiv i da zavidi Zmaju na pesničkom uspehu. Sam Kostić dao je svoju ocenu događaja: „To je jamačno prvi slučaj u istoriji književnosti sveta da književno društvo zamoli jednog svog člana da govori svečan govor u slavu drugog člana, svog druga, pa da ga radi toga mora ukoriti.” Knjiga o Zmaju i nastaje kao pokušaj Laze Kostića da se odbrani od ovih napada i da objasni svoje stavove o Zmajevoj poeziji.

Danas Knjiga o Zmaju predstavlja jednu od najznačajnijih odbrana pesnika od pragmatičnih zahteva svakodnevice, odbrana prave, čiste poezije od utilitarnih ciljeva društveno-političkog angažmana. Laza Kostić napada deo Zmajevog stvaralaštva „po porudžbini”, onaj koji podleže zahtevima tadašnjeg društva da se piše o aktuelnim događajima i dnevno-političkim temama. U srži kritike stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja nalazi se, zapravo, apologija slobodnog, romantičarskog pesnika koji ima pravo da bude iznad običnog i svakodnevnog. Kostić ne odbacuje ukupno Zmajevo stvaralaštvo, već kritikuje to što je veliki pesnik podlegao pritisku i ukusu društva, pišući poeziju koju običan svet želi da čita. Kostić uočava dvostruku prirodu Zmajeve poezije – slavuja, pesnika Đulića i Đulića uvelaka, i zmaja, dnevno-političkog komentatora društvene stvarnosti koji kvari poeziju iskvarenim jezikom i na brzu ruku pisanim stihovima.

Pišući o Zmaju, Laza Kostić zapravo piše o sebi, svojim stavovima i mišljenjima o poeziji, romantičarskoj poetici i poziciji umetnika u društvu. Kritikujući jedan aspekt Zmajeve poezije, Laza ustaje u odbranu onog drugog, daleko vrednijeg, čisto lirskog stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja, istovremeno braneći svoje stvaralaštvo i romantičarsku poetiku.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdate i druge knjige Laze Kostića: Drame i Izabrane pesme.

Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *