Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ДАНСКА и НОРВЕШКА – путничке белешке из Скандинавије

Данска и Норвешка су путописне белешке Светомира Николајевића. Порталибрис их у оквиру своје едиције Отргнуто од заборава штампа заједно и књига носи наслов Из Скандинавије. Записи из Данске објављени су 1908. године, док су они који говоре о Норвешкој објављени из два дела (други је наставак), и то је први изашао 1909, а други 1910. године. Норвешка је штампана у Чупићевој Годишњици у књигама XXVIII и XXIX. Све је први пут штампано у Београду у Државној штампарији Краљевине Србије.

Светомир Николајевић је доскора био малтене заборављена личност, а толико је био важан и заслужује да се о њему и данас говори. Важио је за успешног писца и политичара, био је министар унутрашњих послова и премијер, академик и професор и ректор Велике школе. Први је Србин који је именован за Нобелову награду за мир, коју није примио услед ратних околности. Како се залагао за међународни мир, тако је често путовао и посећивао државе широм света. Путнички записи Из Скандинавије (Данска и Норвешка) настали су управо са једног таквог службеног пута. Наиме, Светомир Николајевић и Светозар Гвоздић, министар привреде и државни саветник, кренули су на овај пут заједно.

„И ми смо се били упутили у Кристијанију на Интерпарламентарни скуп, а ишли смо као представници српске скупштинске групе, која се организовала у Нишу јануара 1897, са задатком да споразумно са сличним удружењима по другим земљама ради на усвајању изборнога судства за расправљање међународних спорова.” (Одломак из путописа Из Скандинавије: Данска.)

Ово путовање није трајало дуго – свега петнаестак дана провела су њих двојица у Данској и Норвешкој, па је можда касније многе изненадило што је Светомир Николајевић успео да направи овакав један путопис, који многи издвајају као један од његових бољих књижевних радова. Неоспориво је да су ове две скандинавске земље оставиле снажан утисак на аутора овог путописа, те је хтео да остави траг о овим пределима и људима и да будуће читаоце свог дела Из Скандинавије упозна са Севером.

ОслоРекло би се да Данска и Норвешка нама делују хладно, недоступно, далеко, али како их је Светомир Николајевић представио сви стичемо дојам да оне плене тајанственошћу и плаветнилом. Па сетимо се само путописа Писма из Норвешке Исидоре Секулић, која важе за најлепши путопис у српској књижевности. Значи, Норвешка је земља у коју се треба упутити и обилазити је!

Књига Из Скандинавије представиће нам природне и културне лепоте Данске и Норвешке, културу тих народа, њихове свакодневице. Познавање историје је и те како важно за све путнике, ако не одлично, а оно бар делимично, јер тек тада моћи ће да се стекне комплетан дојам. „На путу кроз стране земље ваља, макар и површно, познавати историју њихову, јер ће се тада из оног што се буде видело поцрпсти више и задовољства и поуке; а у главним градовима и престоницама, где би̏ло народног живота најјаче куца, и где су обично сабрани сведоци културног развоја из разних и многих векова, љубопитљив се путник без знања историје ни маћи не може.”

Светомир Николајевић износи много тога занимљивог о морепловцима, викинзима, о невољама рибара, о помало дивљој природи, карактеру Норвежана и Данаца и законима у тим земљама.

„Услед тешке борбе с природом урезало се у карактеру Норвежанина неколико изванредних црта. Он je челичан, частан, озбиљан на сваком послу и сваком приликом. Тврдоглав je, „кад му се каква мисао усели у главу, никаквом je силом нећеш отуд изагнати”; горд je, али и питом; изврстан je раденик; штедљив (160 динара долази на главу од новца што се по штедионицама налази); побожно воли своју отаџбину, религиозан је и наклоњен мистицизму верском. Према странцу je хладан, али ако се спријатељи с њим, он je тад сталан и некористољубив; воли слободу, али исто тако и ред; поштовање закона je у Норвешкој прешло у пословицу. Земља je та по простору преко шест пута већа од Краљевине Србије, а нема ни половину судских и административних чиновника колико их наша земља има. Осећање моралности врло je јако код Норвежанина.

О том би се могло много причати. На два милиона душа, колико Норвешка броји, годишње се кажњава по кривичном законику око 3.000 лица, али великих злочина (убистава, опасне крађе, инцеста, паљевина, итд.) не долази ни триста на пет година (1891–1895. било je 261 таквих злочина). Куд смо ми одмакли у криминалитету? Колико ванбрачне деце има у Норвешкој, не знам поуздано, али у тој земљи оцеви такве деце имају по законима од 1892. године великих обавеза према деци и њиховим мајкама. Норвежанин, после Финланђанина, најмање од свих народа пије алкохолна пића. Некад je у том погледу сасвим друкчије стајало, али благодарећи мудрости државника норвешких, и енергичности и умешности различних хуманих друштава, успело се да се данас тамо троши алкохола на једну главу само 2,2 литра годишње, док на пример (1896–1898) у Француској долази 16 литара, у Белгији 10,7 итд.” (Одломак из путописа Из Скандинавије: Норвешка.)

Као што можете прочитати, врло често Светомир Николајевић прави паралеле са Србијом, и то је увек помало изазива у нама горак осећај, јер кад се упореди са Данском и Норвешком – још тада, а како ли је тек сад? – чини се да Србија баш заостаје.

„Излазећи из овога музеја, помислио сам: ’Да ли ће и Србија икад имати ма и приближно тако што?’ Видео сам богатијих и сјајнијих историјских колекција, али се никад нисам осећао тако постиђен помишљу како смо ми у тим стварима далеко изостали иза културних народа као што то осетих када се с овим музејем опраштах. И Данска је мала земља, а средства с којима држава располаже нису много већа од наших, па куд је Данска одскочила, а где Србија стоји?” (Одломак из путописа Из Скандинавије: Данска.)

У овој књизи Светомир Николајевић говори и о уметности и књижевности, те највише о најпопуларнијем нордијском писцу – Хенрику Ибзену. Наравно, помиње и друге, али Ибзен, Бјернстјерне Бјернсон и Георг Брандес су незаобилазни и заслужују свачију пажњу. Са Ибзеном и Бјернсоном су се Николајевић и Гвоздић и упознали. О вајарству ћете овде такође читати и најзначајнијем представнику данских вајара – Бертелу Торвалдсену.

Занимљиво је да је по повратку из Скандинавије Николајевић одржао предавање (3. децембра 1900. године) под називом Хенрик Ибзен и најновији покрети у драмској књижевности. Године 1902. написао је есеј о Ибзеновој драми Пер Гинт.

Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и други мање познати занимљиви путописи, међу којима су: Писма из Америке Александра Видаковића, Писма из Швајцарске Љубомира Ненадовића, Цариградске слике и прилике Чедомиља Мијатовића, По забаченим острвима Михаила Петровића Аласа, и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Књигу Из Скандинавије погледајте ОВДЕ, а сва дела Светомира Николајевића ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу