Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

DANSKA i NORVEŠKA – putničke beleške iz Skandinavije

Danska i Norveška su putopisne beleške Svetomira Nikolajevića. Portalibris ih u okviru svoje edicije Otrgnuto od zaborava štampa zajedno i knjiga nosi naslov Iz Skandinavije. Zapisi iz Danske objavljeni su 1908. godine, dok su oni koji govore o Norveškoj objavljeni iz dva dela (drugi je nastavak), i to je prvi izašao 1909, a drugi 1910. godine. Norveška je štampana u Čupićevoj Godišnjici u knjigama XXVIII i XXIX. Sve je prvi put štampano u Beogradu u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije.

Svetomir Nikolajević je doskora bio maltene zaboravljena ličnost, a toliko je bio važan i zaslužuje da se o njemu i danas govori. Važio je za uspešnog pisca i političara, bio je ministar unutrašnjih poslova i premijer, akademik i profesor i rektor Velike škole. Prvi je Srbin koji je imenovan za Nobelovu nagradu za mir, koju nije primio usled ratnih okolnosti. Kako se zalagao za međunarodni mir, tako je često putovao i posećivao države širom sveta. Putnički zapisi Iz Skandinavije (Danska i Norveška) nastali su upravo sa jednog takvog službenog puta. Naime, Svetomir Nikolajević i Svetozar Gvozdić, ministar privrede i državni savetnik, krenuli su na ovaj put zajedno.

„I mi smo se bili uputili u Kristijaniju na Interparlamentarni skup, a išli smo kao predstavnici srpske skupštinske grupe, koja se organizovala u Nišu januara 1897, sa zadatkom da sporazumno sa sličnim udruženjima po drugim zemljama radi na usvajanju izbornoga sudstva za raspravljanje međunarodnih sporova.” (Odlomak iz putopisa Iz Skandinavije: Danska.)

Ovo putovanje nije trajalo dugo – svega petnaestak dana provela su njih dvojica u Danskoj i Norveškoj, pa je možda kasnije mnoge iznenadilo što je Svetomir Nikolajević uspeo da napravi ovakav jedan putopis, koji mnogi izdvajaju kao jedan od njegovih boljih književnih radova. Neosporivo je da su ove dve skandinavske zemlje ostavile snažan utisak na autora ovog putopisa, te je hteo da ostavi trag o ovim predelima i ljudima i da buduće čitaoce svog dela Iz Skandinavije upozna sa Severom.

OsloReklo bi se da Danska i Norveška nama deluju hladno, nedostupno, daleko, ali kako ih je Svetomir Nikolajević predstavio svi stičemo dojam da one plene tajanstvenošću i plavetnilom. Pa setimo se samo putopisa Pisma iz Norveške Isidore Sekulić, koja važe za najlepši putopis u srpskoj književnosti. Znači, Norveška je zemlja u koju se treba uputiti i obilaziti je!

Knjiga Iz Skandinavije predstaviće nam prirodne i kulturne lepote Danske i Norveške, kulturu tih naroda, njihove svakodnevice. Poznavanje istorije je i te kako važno za sve putnike, ako ne odlično, a ono bar delimično, jer tek tada moći će da se stekne kompletan dojam. „Na putu kroz strane zemlje valja, makar i površno, poznavati istoriju njihovu, jer će se tada iz onog što se bude videlo pocrpsti više i zadovoljstva i pouke; a u glavnim gradovima i prestonicama, gde bȉlo narodnog života najjače kuca, i gde su obično sabrani svedoci kulturnog razvoja iz raznih i mnogih vekova, ljubopitljiv se putnik bez znanja istorije ni maći ne može.”

Svetomir Nikolajević iznosi mnogo toga zanimljivog o moreplovcima, vikinzima, o nevoljama ribara, o pomalo divljoj prirodi, karakteru Norvežana i Danaca i zakonima u tim zemljama.

„Usled teške borbe s prirodom urezalo se u karakteru Norvežanina nekoliko izvanrednih crta. On je čeličan, častan, ozbiljan na svakom poslu i svakom prilikom. Tvrdoglav je, „kad mu se kakva misao useli u glavu, nikakvom je silom nećeš otud izagnati”; gord je, ali i pitom; izvrstan je radenik; štedljiv (160 dinara dolazi na glavu od novca što se po štedionicama nalazi); pobožno voli svoju otadžbinu, religiozan je i naklonjen misticizmu verskom. Prema strancu je hladan, ali ako se sprijatelji s njim, on je tad stalan i nekoristoljubiv; voli slobodu, ali isto tako i red; poštovanje zakona je u Norveškoj prešlo u poslovicu. Zemlja je ta po prostoru preko šest puta veća od Kraljevine Srbije, a nema ni polovinu sudskih i administrativnih činovnika koliko ih naša zemlja ima. Osećanje moralnosti vrlo je jako kod Norvežanina.

O tom bi se moglo mnogo pričati. Na dva miliona duša, koliko Norveška broji, godišnje se kažnjava po krivičnom zakoniku oko 3.000 lica, ali velikih zločina (ubistava, opasne krađe, incesta, paljevina, itd.) ne dolazi ni trista na pet godina (1891–1895. bilo je 261 takvih zločina). Kud smo mi odmakli u kriminalitetu? Koliko vanbračne dece ima u Norveškoj, ne znam pouzdano, ali u toj zemlji ocevi takve dece imaju po zakonima od 1892. godine velikih obaveza prema deci i njihovim majkama. Norvežanin, posle Finlanđanina, najmanje od svih naroda pije alkoholna pića. Nekad je u tom pogledu sasvim drukčije stajalo, ali blagodareći mudrosti državnika norveških, i energičnosti i umešnosti različnih humanih društava, uspelo se da se danas tamo troši alkohola na jednu glavu samo 2,2 litra godišnje, dok na primer (1896–1898) u Francuskoj dolazi 16 litara, u Belgiji 10,7 itd.” (Odlomak iz putopisa Iz Skandinavije: Norveška.)

Kao što možete pročitati, vrlo često Svetomir Nikolajević pravi paralele sa Srbijom, i to je uvek pomalo izaziva u nama gorak osećaj, jer kad se uporedi sa Danskom i Norveškom – još tada, a kako li je tek sad? – čini se da Srbija baš zaostaje.

„Izlazeći iz ovoga muzeja, pomislio sam: ’Da li će i Srbija ikad imati ma i približno tako što?’ Video sam bogatijih i sjajnijih istorijskih kolekcija, ali se nikad nisam osećao tako postiđen pomišlju kako smo mi u tim stvarima daleko izostali iza kulturnih naroda kao što to osetih kada se s ovim muzejem opraštah. I Danska je mala zemlja, a sredstva s kojima država raspolaže nisu mnogo veća od naših, pa kud je Danska odskočila, a gde Srbija stoji?” (Odlomak iz putopisa Iz Skandinavije: Danska.)

U ovoj knjizi Svetomir Nikolajević govori i o umetnosti i književnosti, te najviše o najpopularnijem nordijskom piscu – Henriku Ibzenu. Naravno, pominje i druge, ali Ibzen, Bjernstjerne Bjernson i Georg Brandes su nezaobilazni i zaslužuju svačiju pažnju. Sa Ibzenom i Bjernsonom su se Nikolajević i Gvozdić i upoznali. O vajarstvu ćete ovde takođe čitati i najznačajnijem predstavniku danskih vajara – Bertelu Torvaldsenu.

Zanimljivo je da je po povratku iz Skandinavije Nikolajević održao predavanje (3. decembra 1900. godine) pod nazivom Henrik Ibzen i najnoviji pokreti u dramskoj književnosti. Godine 1902. napisao je esej o Ibzenovoj drami Per Gint.

Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i drugi manje poznati zanimljivi putopisi, među kojima su: Pisma iz AmerikeAleksandra Vidakovića, Pisma iz ŠvajcarskeLjubomira Nenadovića, Carigradske slike i prilikeČedomilja Mijatovića, Po zabačenim ostrvimaMihaila Petrovića Alasa, i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.

Knjigu Iz Skandinavije pogledajte OVDE, a sva dela Svetomira Nikolajevića OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu