Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Јефтиније, а скупље

Прича која је ушла у шири избор на конкурсу Са калдрме и сокака: неиспричане приче из старих српских градова

Силвана Куртић

Јефтиније, а скупље

 

Крајем 19. века Рача Крагујевачка није била само тачка на мапи Шумадије. Била је то варош смештена у питомом загрљају валовитих брежуљака прекривених шљивицима, пшеничним и кукурузним пољима. Варош се ширила око цркве, школе, светих места око којих се народ окупљао да се моли, учи, тргује. Тридесетих и четрдесетих година Рача је имала своју болницу, општинску зграду, па и биоскоп са покретним платном и филмским пројектором. Вести из света стизале су касније и у ритму корака поштара. Свако рођење или умрлица записивани су ручно, пером у општинску књигу. Калдрмисане уличице биле су уске, препуне малих дућана у којима су се мешали мириси дувана, хране, домаће ракије. Жене са везаним марамама доносиле су домаће производе на пијацу. У школу се ишло са неограниченом љубављу према учитељу, јер су учитељи били међу најугледнијим људима у очима варошана. Вечери су биле углавном тихе, осим када би се приређивале забаве или вашар о Св. Илији, где се најбоље осећао ритам живота. Ту се играло и певало до касно у ноћ. У колу су се рађале љубави, уговарали бракови. Младе су долазиле уз брижну пратњу својих мајки. Управо у колу се сретоше бадемасте и зелене очи. Ту дошљак Предимир Ненадовић звани Паштрмац угледа своју будућу изабраницу.

Његова прича почиње у центру вароши, где још увек стоји напуштени дућан који је готово подлегао зубу времена. Мала трошна грађевина чува анегдоту о свом некадашњем власнику. Оно што желим да испричам чула сам од других, најближих рођака и мештана, међу којима прича још увек кружи. Бојаџија Предимир Ненадовић звани Паштрмац се доселио у Рачу Крагујевачку још пре оног рата са Немцима. Паштрмац беше леп човек зелених очију и таласасте црне косе, трговачког духа, проницљив за један ниво виши од варошана. Изазивао је велику пажњу жена. Ипак, једном је пао на испиту проницљивости.

Наиме, у то време у варош стигао је нови учитељ. Причаше, послат из Крагујевца у Рачу по казни. Беше то нико други до сам Ђура Јакшић. Сликар, песник, учитељ – све што је Бог најлепше могао да утка у једног човека. Ђура је узео стан близу Паштрмца тик преко пута улице, те су се чешће виђали. Радозналост Паштрмца није никада напуштала, те је често посећивао Ђуру и загледао његове сликарске радове. Тако ти он у једном тренутку дође на идеју да ослика спољни зид свог дућана. Коначно био је једини бојаџија у месту, а пошто је фарбао чак и женске бунде, помисли, било би добро да украси зид свог дућана. Отрча једног поподнева код Ђуре и упита га:

– Ђуро, би ли ми насликао на дућану нешто?

Ђура одговори:

– Може, Паштрмац, шта би ти да ти насликам?

– Ја бих мечку, вееелику мечку, знаш, Ђуро, да женама фарбам бунде, па кô велим да би то било најзгодније.

– Преко целог зида? – пита Ђура.

– Јашта, преко целог – проговара Паштрмац. – Иии колико ће ме коштати – упита Паштрмац.

Ђура се мало замисли, оћута, па му рече:

– Ако ћеш без ланца, онда је скупља, а и већа, а ако ћеш мечку на ланцу, биће мања и јефтинија.

Замислио се Паштрмац, не даје му се баш пуно банки за ту велику мечку, те се одлучи за ону мало мању на ланцу. Договор је пао и Ђура учини оно је што је најбоље могао. Наслика мечку на ланцу на предњем дувару дућана. Радовао се Паштрмац, дивећи се својим вештинама трговачки како је јефтино и добро прошао. „Уосталом, и ово је повелика мечка, већа и не треба”, шапутао је раздраган себи у браду.

Подне је прошло, жега нека и све мирише на кишу. Паштрмац затвори дућан и упути се кући, мало да одмори. Киша се претвори у пљусак, па се смањи у мале кишне капи. Дошавши од куће, имао је шта да види. Слеђено је гледао у дувар свог дућана, мечку и њене свеже боје како лагано спира киша. Очајнички, трчећим кораком стиже до Ђурине улице.

– Ђуро, Ђуро – викао је сумануто. – Нема ми мечке на зиду. Шта би ово, Ђуро?

Ђура се окрете ка Паштрмца и шаљиво боемски му рече:

– Па побегла ти, Паштрмац, са ланца.

Беше то време у којем су се утопиле анегдоте и приче једне мале вароши у којој беше све јефтиније, а скупље.

Оставите ваш коментар

0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу
    slot sbobet88 agb99 slot gacor situs slot toto slot SLOT GACOR AMANAHTOTO toto ASIA200 ASIA200 ASIA200 bayijudy.com situs resmi bayitoto slot gacor popotogel login situs slot eropa99 hoki99 roma77 babe138 roma77 roma77 hoki99 abadicash