Када кажемо Јован Скерлић, прва асоцијација која нам падне на памет јесте књижевни критичар и историчар књижевности. У тим улогама га заправо и најбоље познајемо. Међутим, да ли је Јован Скерлић само то? Далеко од тога да само то можемо рећи за једног универзитетског професора, уредника најзначајнијег књижевног часописа с почетка двадесетог века, политичара и народног посланика и покретача многих књижевних и културних подухвата и великом родољубу.
Ренесансна личност попут Скерлића писала је и нешто другачије текстове од оних на које смо навикли да читамо. Такви су његови фељтони и скице, а раме уз раме са њима иду и његови политички говори у Народној скупштини.
његови фељтони одликују се шароликошћу прожимања различитих жанрова. Ту су различити дијалози са изразитим елементима живог говора (Један странац у Београду), драмски текстови који нас уводе у атмосферу суднице и у судског процеса, исечци из имагинарних дневника, писма, при чему су готово сви они прожети мањим жанровским јединицама у виду стихова из неке песничке структуре, цитата великих мислилаца, исечака из новинских чланака и сл.
његови фељтони и скице на један сликовит и књижевни начин осликавају тадашњу стварност. Скерлић је фикционим приказивањем представио слику тадашњег друштва с почетка двадесетог века у једној малој земљи као што је Србија, али исто тако и из њега проговара студент Универзитета у Лозани и говори о проблемима који су тада окупирали европску културну и образовну сцену. Како су Европљани решили проблем образовања сиромашне и радничке класе, зашто се омладина тешко решава за наставак студија у иностранству, у великим европским образовним и културним центрима само су неке од тема којих се Јован Скерлић дотиче у својим фељтонима. С друге стране, у скицама се претежно бави стањем у нашој земљи, откривајући нам многе податке о раду наших значајних институција као што су Матица српска и Коларчева задужбина, затим покретање Омладинског гласника и омладинских листова у нашој земљи. Ту су и прикази књижевно-научних дела (Сеај, Мишел, Кујба, Чокорило), као и текстови идеолошке и политичке природе, у којима се посебно осврће на ставове Светозара Марковића, Карла Маркса, Имануела Канта и Волтера.
Посебан део ове књиге чине политички говори, који својим драмском структуром готово у потпуности доносе атмосферу из Народне скупштине с почетка двадесетог века. Кроз њих упознајемо Јована Скерлића и као политичара, представника власти, али и као реторичара и говорника. Драмски облик ових говора уноси додатну динамику и потпунији доживљај простора и времена у којима се одвијају.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис издата целокупна дела Јована Скерлића, међу којима су и критички радови Домаћи и страни писци и књиге, као и критике и фељтони других мање познатих аутора као што су: Јаша Продановић (Наши и страни), Лаза Костић (О Јовану Јовановићу Змају), Растко Петровић (Есеји и чланци), Бранислав Нушић (Разни списи) и многих других.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.