Иван Горан Ковачић (1913-1943) рођен је 21. марта 1913. године у селу Луковдолу у Горском котару. Основну школу је завршио у родном месту, а касније се школовао у Карловцу и Загребу. Своје прве књижевне радове почео је да објављује још као гимназијлац. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика 1932. У то време И. Г. Ковачић је већ био студент Филозофског факултета у Загребу, али је касније студије напустио.
Као студент филозофије на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом. Његово опредељење било је југословенско и пацифистичко. Како је опевао страдања Срба, сматра се песником српске духовне баштине, и припада српској књижевности.
Он је од оних млађих песника који су у свему сјединили свој песнички и револуционарни пут. У најсудбоноснијим тренуцима југословенске историје Горан је ту доследност потврдио сопственом крвљу.
Поред поезије, И. Г. Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936. штампао је књигу новела Дани гњева. И. Г. Ковачић је живео у врло тешким материјалним приликама, па је због тога морао да ради у редакцији једног загребачког листа (Хрватски дневник). Иначе је преводио са неколико језика и имао је завидну књижевну и језичку културу.
Иван Горан Ковачић данас је запостављен и заборављен, а био је велики песник, есејиста и критичар. Шира читалачка публика пре свега памти његову поему Јама, потресну илустрацију српског страдања од руке усташа. Иако је желео да сачува од заборава трагедију и спречи ужасе да се понове, и његова судбина је била потресна: Ковачић, иначе Хрват, убијен је 1943. године, када је имао свега 30 година, а убили су га четници јер се у Другом светском рату борио на страни партизана.
Његова најпознатија поема Јама је инспирисана трагичним догађајем, масовним убијањем Срба, који су бачени у крашке јаме у околини Ливањског поља. Његово дело представља протест против усташких покоља над Србима. Потресни и детаљни описи сакаћења, мучења и понижавања које су трпеле жртве од стране усташа, никога не остављају равнодушним.
Ево шта је о Горану забележио Моша Пијаде, српски политичар, сликар, новинар и истакнути комуниста свог времена:
„Горан Ковачић није проживио недаће пете офанзиве. Млади хрватски пјесник, који је у пјесми Јама тако снажно оформио најжешћи у овом рату испјевани протест против усташких покоља над Србима, био је убијен од „српских осветника”, тих швапских и усташких савезника. Пререзали су грло, које је тако искрено и снажно грмјело из братске хрватске душе против усташких злочина над српском нејачи. Никада поштеније и човјечније дјело пјесника није било грђе кажњено и никад чело убице није било укаљано срамнијим злочином. Читајући Горанову Јаму, покољењима и покољењима српске омладине стезат ће се срце над злочинима, који су изазвали такав крик пјесника, али исто тако и над злочином, који је томе дивном галебу пререзао грло”, рекао је Моша Пијаде о овом делу, песнику и његовој трагичној смрти.
Дела овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.