Лазар Томановић (1845–1932) био је једна од значајних личности српског политичког и културног живота на простору Црне Горе и Приморја. Као политичар, публициста, књижевник и уредник, више од пола века учествовао је у јавном животу свога времена. Његов рад обухватао је различите области – од државне управе и политике до публицистике и књижевности, а посебно место у његовом стваралаштву заузимају дела посвећена историјским и политичким темама.
Порекло и школовање
Лазар Томановић рођен је 30. марта 1845. године у Лепетанима, у Боки которској. Његова породица водила је порекло из племена Цуца у Старој Црној Гори, а веза са Приморјем обележила је његов каснији животни и политички рад.
Прве године школовања провео је у родном месту и манастиру Савина, где је његов таленат запазио учитељ и препоручио га владици далматинском Стефану Кнежевићу. Захваљујући томе, школовање је наставио у Српској гимназији и Православној богословији у Задру. Током боравка у Задру укључио се у рад српских омладинских организација и учествовао у покретању листа Првенац, што је био први корак у његовом дугом бављењу публицистиком.
Школовање је наставио у Новом Саду, а потом је студирао право у Пешти и Грацу. Боравак у тадашњим културним центрима омогућио му је да упозна савремене политичке и интелектуалне токове, као и личности које су утицале на његово формирање, међу којима су били Светозар Милетић и Михаило Полит-Десанчић.
Политичко деловање и рад у Црној Гори
По завршетку школовања Лазар Томановић се укључује у политички и јавни живот Приморја. Као један од првака Српске народне странке деловао је у оквиру политичких прилика Аустроугарске монархије и био посланик на Далматинском сабору у Задру. Учествовао је у организовању српског политичког живота и залагао се за културне интересе српског народа на Приморју.
Његов јавни рад настављен је на Цетињу, где је обављао бројне државне дужности. Био је секретар Сената, судија Великог суда, а касније председник владе Црне Горе и министар иностраних послова. Обављао је и дужности министра правде и унутрашњих послова, а последњих година професионалног рада био је директор Цетињске гимназије.
Публицистички и књижевни рад
Поред политике, једна од најважнијих области Томановићевог деловања била је публицистика. Још као млад сарађивао је са српским листовима, а његови текстови објављивани су у Застави, Матици, Панчевцу и другим часописима.
Посебан значај има његов рад у уређивању листова Глас Црногорца и Нова Зета. Кроз ове публикације настојао је да подстакне културну размену и повезивање Црне Горе са ширим српским културним простором. Као уредник и писац бавио се историјским питањима, политичким приликама и личностима које су обликовале прошлост ових простора.
Био је савременик и пријатељ значајних стваралаца свога доба, међу којима су били Лаза Костић и Симо Матавуљ, са којима је делио интересовања за књижевност и културу.
Најзначајнија дела Лазара Томановића
Најпознатије дело Лазара Томановића је монографија Петар II Петровић Његош као владалац (1896), у којој је проучавао Његошеву државничку улогу и значај у историји Црне Горе. Ово дело представља важан прилог проучавању личности једног од најзначајнијих српских владара и песника.
Поред ове монографије, значајна су и дела Г. Руварац и „Montenegrina”(1899) и Поводом анексије Босне и Херцеговине (1909), у којима је разматрао историјска и политичка питања свог времена.
Лазар Томановић преминуо је 2. новембра 1932. године у Јошицама код Херцег Новог. Иза њега је остао обиман рад који сведочи о једном времену великих политичких промена и о личности која је својим деловањем повезивала државну службу, новинарство, књижевност и историјско промишљање.
Данас се Лазар Томановић памти као један од значајних представника српског културног и политичког живота на Приморју, чија дела представљају вредан извор за разумевање историје и идеја XIX и почетка XX века.
Сва дела Лазара Томановића погледајте ОВДЕ.