Раша Милошевић – политичар, публициста и хроничар једног бурног доба
Познат као један од оснивача Народне радикалне странке, био је истакнути политичар, народни посланик, министар, преводилац, публициста и аутор мемоарских дела, која и данас представљају драгоцен историјски извор за проучавање политичких прилика у Србији. Раша Милошевић (Аранђео Милошевић; Алексинац, 1851 – Београд, 1937) припада кругу личности које су оставиле дубок траг у политичком, друштвеном и културном животу Србије крајем XIX и почетком XX века.
Школовање и почетак каријере
Основно образовање стекао је у Србији, а након завршетка гимназије уписао је Велику школу у Београду. Студије је наставио у Петрограду, где је 1875. године дипломирао хемијску технологију. Боравак у Русији имао је велики утицај на његова политичка и друштвена уверења, али и на интересовање за научни и преводилачки рад.
По повратку у Србију најпре је радио у просвети. Од 1878. године био је професор и заступник директора новоосноване Трговачко-занатлијске школе у Пироту, а затим је исту дужност обављао у Пиротској гимназији. Управо у том периоду све интензивније се укључује у политички живот, због чега напушта просвету и 1880. године бива изабран за народног посланика.
Политички рад Раше Милошевића
Као један од утемељивача Народне радикалне странке, Раша Милошевић имао је значајну улогу у обликовању њене организације и политичког програма. Био је члан Главног одбора странке и један од њених најистакнутијих идеолога.
Политичка превирања осамдесетих година XIX века снажно су обележила и његов живот. После избијања Тимочке буне 1883. године ухапшен је под оптужбом да је учествовао у организовању побуне. Преки суд у Зајечару осудио га је на смрт, али је казна, одлуком краља Милана Обреновића, преиначена у десетогодишњу робију. После две године проведене у затвору пуштен је на слободу, након чега се поново укључио у јавни и политички живот.
Током каријере обављао је више важних државних функција. Био је министар народне привреде у неколико влада Краљевине Србије, директор Српског бродарског друштва и управник Државних монопола, где је остао све до пензионисања после Првог светског рата.
Научни, преводилачки и публицистички рад
Поред политике, Раша Милошевић био је посвећен научном и просветном раду. Са руског језика превео је више значајних дела, међу којима су Сунце, земља, месец и звезде, Зиберова Нова економска теорија Карла Маркса и Јансонова Статистика.
Аутор је и неколико стручних публикација и уџбеника, међу којима се издвајају Хемијска технологија за реалне гимназије, Хемија за основну школу и приручник Познавање робе. Ови радови сведоче о његовом широком образовању и настојању да стручна знања приближи домаћој читалачкој публици.
Највећи значај у српској историографији и политичкој публицистици имају дела која је објавио након пензионисања. Посебно место заузимају књиге Тимочка буна и Државни удар озго – Први април 1893, у којима је, као непосредни учесник политичких збивања, оставио драгоцена сведочанства о једном од најбурнијих периода српске историје.
У овим делима Милошевић не износи само лична сећања већ настоји да објасни политичке околности, односе међу најзначајнијим државним личностима и последице догађаја који су обликовали развој модерне српске државе. Због тога његове књиге представљају важан извор како за историчаре, тако и за све читаоце заинтересоване за политичку историју Србије.
Сва дела Раше Милошевића погледајте ОВДЕ.