У студији Поглед на драмску литературу о Косову Милан Јовановић проучава начин на који се епска песма као доминантна књижевна врста кроз коју се представљао бој на Косову трансформише у драмски текст, односно позоришну представу у XIX веку.
Историјске драме
Јовановић анализира драмска дела која су се бавила темом Косовске битке, најзначајније битке у српској историји. Наравно, у драмама су у првом плану дати ликови Лазара Хребељановића, Милоша Обилића и Вука Бранковића. Ова тема је интересантна у српској књижевности и у поезији и у прози а и у драми. Аутор студије Поглед на драмску литературу о Косову најпре читаоца подсећа на Симу Милутиновића Сарајлију и Трагедију Обилић, потом на Јована Стерију Поповића и његово дело Милош Обилић или бој на Косову. Напомиње да се касније јавио Матија Бан са драмом Цар Лазар. Наравно, не треба заборавити ни историјску драму Лазар Милоша Цветића и драму Милош Обилић, чији је аутор Јован Суботић. Поред ових, које је Порталибрис објавио у оквиру едиције Отргнуто од заборава, Милан Јовановић истиче и Исидора Николића и његову драму Цар Лазар.
Јовановић жели да читаоцу представи какав треба да је драмски јунак: „Јунак драмски не бори се само са околином него борба пламти и у његовој души; он тежи једној мети коју је истакао своме животе и коју хоћу да постигне, ако ће и за цену самога живота.”
Цар Лазар, Милош Обилић и Вук Бранковић у драмској литератури
Јовановић истиче да су ликови Лазара Хребељановића, Милоша Обилића и Вука Бранковића представљени као централне личности у овим драмама, али са значајним разликама у начину на који су их писци обликовали. У Погледу на драмску литературу о Косову упоређује лик Милоша Обилића код Сарајлије, Стерије, Цветића, Матије Бана… Милош Обилић је можда и лик који заиста заслужује највише пажње.
Милан Јовановић каже да је Лазар „друго главно лице у косовској катастрофи”. За њега, цара Лазар, приметиће да је у епској поезији приказан као снажан противник, мудар и правичан вођа, а у драмској литератури важи за слабог кнеза. Он тврди да је Матија Бан најуспелије обликовао Лазарев лик: „Ипак је Банов Лазар највернији, најдоследнији и најлепши од свих што нам се пре и после приказиваху у косовској трагедији.”
Трећи лик којим се Милан Јовановић нарочито бави у Погледу на драмску литературу о Косову је Вук Бранковић: „Тако је, дакле, као што видимо, и Вук поступно опадао у косовској драми нашој. Снажан, крепак и самосталан у Сарајлијиној и Николићевој трагедији, он постаје у Стеријином и Бановом делу оруђе у туђим, снажнијим рукама; промеће се у Суботићевом у одвратна интриганта, а у Цветићевом завршује као окорели зликовац. Његов прави историјски карактер избија само у Бановом делу, али – као што сам жалећи приметио – кроза туђа уста.”
Женски ликови
Милан Јовановић такође анализира значај женских ликова у косовским драмама. У овом контексту, он се осврће на рад Матије Бана, који је изоставио женске ликове из своје драме. Јовановић претпоставља да је то због тога што је Бан сматрао да њихово присуство не би имало велики утицај на развој главне радње. Јовановић се слаже са овим приступом, али такође истиче да женски ликови, као што су лик Маре и царице Милице у неким другим драмама, додају сложеност мушким ликовима, али и трагедији Косовске битке. У његовом разматрању, ови ликови су важни јер додатно осветљавају породичне и патријархалне односе који су били дубоко укорењени у друштву тог времена.
На крају своје студије Поглед на драмску литературу о Косову Милан Јовановић закључује да су косовске драме значајно напредовале у стилу током XIX века, али да су истовремено губиле у садржини.
У едицији Отргнуто од заборава наћи ћете и друге књиге које имају за тему Косовску битку: Косово Тихомира Остојића, Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида Јована Стерије Поповића, Косово Николе Ђорића, Косовска трагедија Жарка Лазаревића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Поглед на драмску литературу о Косову погледајте ОВДЕ, а сва дела Милана Јовановића ОВДЕ.