Роман На странпутици аутора Сретена Стојковића представља једно од значајнијих дела српске књижевности које приказује живот београдских породица пред Први светски рат. Кроз причу о младима који трагају за љубављу, слободом и сопственим путем, Стојковић нам говори о сукобу генерација, моралним дилемама и тешким одлукама које су саставни део одрастања и сазревања.
Сукоб генерација
Један од важнијих мотива у роману На странпутици Сретена Стојковића је непомирљиви сукоб између млађих и старијих генерација. Млади траже слободу, самосталност и личну срећу, често одбацујући традиционална начела и супротстављајући се родитељским очекивањима.
Прича о Вери, Гојку и Боровићу показује како љубав и емоције могу да занесу младог човека и доведу до грешака. Вера, млађа ћерка једног угледног трговца, још није довољно зрела да процени ко је човек вредан поверења и ко је права особа за живот. Њена наивност и жеља за слободом, модом и љубављу често је воде у замке погрешних одлука.
Разлике у погледима на друштвени и домаћи живот, које су вазда постојале између млађих и старијих генерација, бивале су сада све јаче – стварала се све већа провалија. Млађи више не поимаху старије и налажаху да су неразложно сурови и самовољни. Старији пак, вазда конзервативнији, беху схватили понашање омладине и њен модернизам као распусност и раскалашност; улажаху у борбу против ње, али не имадоше начина ни тактичне моћи за вођење борбе; не умедоше се помоћи у злу, које, по њихову мишљењу, води у пропаст. Деца им се, и мушка и женска, све више измицаху из руку и испод власти родитељске као миши испред мачијих шапа.
Нова појава, ма колико била безопасна, задавала је страх родитељима. Она их је тешко забринула и обезумила.
Породица и подршка
Сретен Стојковић у роману На странпутици истиче колико је битно у животу имати породицу као ослонац.
Након што је изгубио супругу, Никола остаје са две кћери: старија кћи Нада имала је петнаест година, док је Вера била тек у деветој. Са својом супругом пажљиво се стараоо васпитању и образовању деце, а након њене смрти, Нада преузима улогу водеће личности у дому, бринући се о Вери и кућним пословима, не дозвољавајући да Вера осећа мајчино одсуство.
Нада, ученица Више женске школе, показује изузетну зрелост и одговорност. Врло је успешна у учењу и награђивана за свој труд. Уз то, својом брижном улогом учитељице и мајке, ствара стабилност у дому и помаже Вери у учењу, одгаја је на прави патријархалан начин. Скромна, одмерена и економична, Нада осуђује луксуз и модне новитете, усмерена је на моралне вредности и породичну хармонију.
С друге стране, Вера је жељна слободе и љубави, повучена модним трендовима и животним искуствима других младих девојака. Због тога је често у сукобу са старијом сестром. Нада се труди у почетку сама да се избори и усмери Веру на прави пут. Ипак, мораће да затражи очеву помоћ.
Подршка породице је непроцењива у процесу одрастања. Љубав родитеља, брижност старије сестре као што је Нада, и сигурност дома служе као темељ на којем млади уче да доносе праве одлуке, да буду смерни и одговорни, да негују животне вредности.
Никола, задовољан својом породицом, осећа радост у дому где су кћи и љубави у хармонији. Чак и заморен пословима, хита кући, у најмилије уточиште. Једино ту га чека нежност и љубав ћеркина. Та подршка и љубав у породици показују колико је важан ослонац породице у сваком аспекту живота.
Београд пред Први светски рат – друштвени портрет
Осим интимне љубавне приче, Сретен Стојковић у роману На странпутици доноси и портрет живота у Београду пред Први светски рат.
Било је недавно, на три године пре Светскога рата, када се београдски друштвени живот још кретао обичним током, неузнемираван никаквим крупнијим догађајима ни спољне ни унутарње политике.
Та година има своје интересантно обележје.
Друштвени се живот одликовао кретањем живљим него обично. У њ почињу продирати нове идеје и начела која објављиваху непомирљиви рат дотадањем схватању живота.
Сећате се, зацело, оне године када је женскиње почело носити кратке и одвећ узане сукње и шешире с врло великим ободом, а мушкиње дизало брчиће уз образе и китило се у рупици од капута великим цветом хризантеме или и сунцокрета. Тада је увелико стао овлађивати модернизам, који се огледао не само у ношњи већ и у друкчијим погледима на живот и свет. Омладину оба пола живље су занимала питања о материјалистичком и епикурском схватању живота, о „застарелим” начелима карактерности и моралности, о оправданости човекова егоизма, о непризнавању никаквих ауторитета, о личној самосталности, слободном животу и – слободном браку.
Само се на улицама и корзу опажала много већа живост. Омладина оба пола прекрилила је Кнез Михаилову улицу, Теразије и Калимегдан, који се почео будити из мртвила зеленим пупољцима дрвећа и листалим жбуњем јоргованским. Весели парови и гомилице студената и студенткиња, младих чиновника и свакојаког мушког и женског света тискаху се поред вас у живом разговору и смеху. Нарочито се истицаху јунаци и јунакиње задовољно проведених зимских и карневалских ноћи, обилујући причама о љубавним доживљајима својим и својих другова и другарица, о модним тоалетама и богатим накитима трговачких жена и кћери, о менталитету „старомодних” и „преживелих” момака и девојака, о родитељској самовољи и многом којечему.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава налази се још романа који говоре о друштвеном животу у Београду: Чедомир Илић и Дошљаци Милутина Ускоковића, Даница Стевана Ј. Јевтића, Крв се буди и Једноспратне куће 1 и Једноспратне куће 2 Љубице Радоичић, Покошено поље Бранимира Ћосића, као и многи други.
Сви наслови доступни су на сајту www.portalibris.rs и у књижари у Скадарској 45.
Роман На странпутици погледајте ОВДЕ, а сва дела Сретена Стојковића ОВДЕ.