Збирка кратких приповедака Из Мостара Светозара Ћоровића представља једно од најуспелијих остварења овог значајног писца херцеговачког реализма. Ћоровић у овој књизи слика свет свог родног града, његове улице, куће, чаршију и људе, који упркос свакодневним невољама живе пуним животом. Његови јунаци нису велики историјски актери, већ обични грађани – занатлије, трговци, слуге, жене, старци и младићи који се носе са великим животним бригама, а уживају у малим радостима. Збирка се састоји од девет приповедака: За папучице, Поремећен план, Погријешила, Прва љубав, У добри час, То Бог зна, Срећна вече, Њезина ријеч, У малој кућици.
Приповетке из ове збирке откривају живот Мостара као живу слику једног времена и друштва. Град се у Ћоровићевом делу јавља као симбол разноврсности, али и противуречности херцеговачког поднебља, у којем се преплићу источњачки и западни утицаји, стара традиција и нова времена. Ликови се крећу између дужности и личних осећања, између строгих правила патријархалне средине и потребе за слободним избором, љубављу и разумевањем.
Међу честим мотивима у збирци налазе се љубав, породица, част и свакидашња борба са предрасудама и табуима. Љубавни односи између младих испуњени су ашиковањем, слатком неизвесношћу, али и страхом од осуде породице и заједнице. Старији људи показују више животне мудрости, стрпљења, али се и они препуштају „мераку” – оној посебној радости живљења која пркоси сиромаштву и недаћама. Писац о својим јунацима пише, не осуђујући их, можда их понекад само благо прекорева, јер их разуме и воли, и зна да је то свет који заслужује поштовање.
Реализам Ћоровићевог стила огледа се у живом, природном језику, верно пренетом говору мостарског краја, као и у пажљиво уоченим детаљима свакодневице ондашњег времена. Такође, он не инсистира на великим драмским заплетима (као ни на великим и важним ликовима), већ на атмосфери, на ситним, али стварним животним сценама које могу да нам открију карактер и душу људи. Управо тиме он успева да сачува и да нам пренесе аутентичан дух Херцеговине, њен говор, менталитет и обичаје.
У основи збирке Из Мостара налази се Ћоровићева искрена приврженост свом завичају и људима који у њему живе. Његове приче су својеврстан запис о времену које је неповратно прошло, али, такође, и о вредностима које трају – честитости, љубави, поштовању породице и животној снази обичног човека. Писац, иако реалиста, није лишен поетичности, што веома добро видимо у описима Мостара и његових становника, у којима се осећа топлина и носталгија, као и веровање да исправан човек – вредан, поштен, богобојажљив, скроман – може преживети све тешкоће, јер добро увек побеђује зло.
Сва дела Светозара Ћоровића која је објавио Порталибрис можете пронаћи ОВДЕ, а збирку Из Мостара ОВДЕ.
Међу нашим издањима пронађите још интересантних и мање познатих приповедача, као што су: Нико Бартуловић, Бранимир Ћосић, Григорије Божовић, Стојан Живадиновић, Иво Ћипико и многе друге.