Милош Перовић (1874–1918) био је познати српски песник, писац, филозоф и драматург.
Родио се 3. марта 1874. године у Ужицу, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је права на Великој школи, а касније је апсолвирао на Вишој школи за агрикултуру у Бечу. На крају га живот води у Лајпциг, где стиче звање професора филозофије. Докторирао је с тезом о педагошким погледима Доситеја Обрадовића, која је на немачком језику објављена у Београду, а на српском је објављена у Ужицу. Као професор Милош Перовић радио је у Чачку, Скопљу, Солуну.
Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. Одликован је орденом за храброст након завршетка Другог балканског рата. Године 1914. је рањен у Подрињу, па су му ногу ампутирали. Носили су га док су се повлачили према Пећи, а онда су га Аустријанци заробили. Као заробљеник касније је пребачен у Француску, а у Марсеју је сазнао да има камен у бубрегу. После једне од операција није се опоравио. Умро је у Паризу, у својој 44. години.
Милош Перовић је био истакнути књижевник. У свом кратком животном веку стигао је много тога да напише. Опробао се у писању стихова још у средњошколским данима, и писао је песме и у најтежим данима свог живота – у заробљеништву. Иако је поезију писао много, за живота је објавио само две збирке песама. Био је признат као песник, што потврђује чињеница да су га многи критичари подржали, а Богдан Поповић је Перовићеву песму Нашто мисао објавио у Антологији новије српске лирике. Писао је љубавну, рефлексивну, патриотску поезију.
Поред поезије, бавио се и драмом. Разорени дом, коју је потписао псеудонимом Пијетро Косорић, прва је драма Милоша Перовића и једина написана у прози. За живота је објавио само трагедију Карађорђе и комедију Женомрзац. Карађорђе му је награђен наградом Српске краљевске академије наука 1907. године. Аутор је и историјске драме у једном чину Слепи Бранковићи, у којој се говори о једном од потресних догађаја из српске прошлости – ослепљењу Гргура и Стефана, синова деспота Ђурђа. Драма Краљ Стеван Томашевић сматра се најбољим његовим остварењем, а приказује пад Босне и краткотрајни период владавине последњег босанског краља Стевана Томашевића (1461–1463).
Милош Перовић такође је писао филозофске мисли и афоризме, путописе и дневнике. Сва његова заоставштина чува се у Историјском архиву у Ужицу.
Сва дела Милоша Перовића која је Порталибрис објавио можете видети ОВДЕ.