Драгиша Лапчевић (1867–1939) био је српски политичар, социјалиста, публициста и историчар с краја 19. и почетка 20. века. Живео је и радио у време великих друштвених и политичких промена у Србији, и истакао се у борби за радничка права и социјалну правду. Био је један од оснивача и први председник Српске социјалдемократске странке (ССДС). Уређивао је Радничке новине, које су развијале левичарске идеје. Био је противник режима Обреновића и због својих ставова више пута је хапшен. Гласао је против ратних кредита уочи балканских и Светског рата, што објашњава у свом мемоарском делу Окупација. Друга његова најважнија дела су: Историја социјализма у Србији, Рат и српска социјална демократија, Положај радничке класе у Србији.
Живот Драгише Лапчевића и његово политичко деловање
Драгиша Лапчевић рођен је у Ужицу 13. октобра 1867. године. Потицао је из скромне породице, што је вероватно утицало на његову осетљивост за социјална питања и неправде. Неколико разреда основне школе завршио је у Пожеги, после чега наставља сам да се образује.
Услед недостатка средстава за живот, рано је морао да почне да ради, углавном физичке послове, међутим, како је био писмен, убрзо је постављен за општинског деловођу. Вредан и моралан, стекао је велики углед међу народом, па је постављен за председника општине 1893. Српска влада је брзо поништила тај избор, јер је Лапчевић био опозиционар снажних социјалних начела, од којих није одустајао читав живот. Није одустајао ни од свог образовања. Да би могао да чита о социјалистичким идејама, учио је руски и немачки језик. Драгиша Лапчевић је био потписник прве петиције у којој су изнесени захтеви социјалиста 1898, због чега је осуђен на шест месеци затвора. После Ивањданског атентата поново је ухапшен и осуђен, али је убрзо ослобођен.
Године 1902. сели се у Београд и помаже у оснивању радничких организација. Убрзо долази до формирања Српске социјалдемократске партије 1903. године, чији је оснивач и једна од кључних личности био управо Драгиша Лапчевић. Његови политички ставови били су марксистички, а залагао се за демократске слободе, унапређење права радника и мирољубиву коегзистенцију међу балканским народима, о чему је као народни посланик често говорио у Скупштини. Као одборник Београдске општине посебно се залагао за побољшање животних услова оних који живе у сиротињским деловима града.
Посебно се истицао у залагању за демократске слободе: опште право гласа, слободу штампе, слободу удруживања и окупљања. Интересантно је и његово гласање у Скупштини против ратних буџета и кредита уочи балканских ратова, и касније уочи Првог светског рата. Те поступке појасниће у свом мемоарском делу Окупација, у коме описује терор аустроугарских власти над српским становништвом током Великог рата. У суштини, Драгиша Лапчевић, као велики противник рата, критикује велике издатке владе за војску, али и полицију, бирократију и монархију, и залаже се за повећање новчаних средстава за просвету, привреду и здравство. Међутим, његово гласање оцењено је као антинационално, па је трпео велике критике. Велико разочарање за њега је било што социјалистички посланици у Аустроугарској, Немачкој, Француској, Белгији и Енглеској нису гласали против повећања ратних буџета својих држава.
Није се прикључио бољшевицима после Октобарске револуције нити је икада прихватио њихове идеје, посебно није могао да прихвати ауторитарни систем власти и једнопартијски систем. Одбио је да уђе у руководство Социјалистичке радничке партије Југославије, комунистичке партије, основане 1919, након проглашења Краљевине СХС. Када се раднички покрет 1920. године поцепао на бољшевичко, комунистичко и демократско крило, Лапчевић је приступио демократском и постао један од његових вођа.
Драгиша Лапчевић умро је у Београду 14. августа 1939.
Публицистички и књижевни рад Драгише Лапчевића
Након што се повукао из политике, последњих година живота, значајније се посветио писању, историји и новинарству. Сарађивао је са неколико социјалистичких новина и часопис, као што су Социјалдемократ и Радничке новине, које је и уређивао. У својим чланцима објашњавао је идеје социјализма и радничког покрета како их је он схватао. Драгиша Лапчевић је увек остао веран идејама Друге интернационале, док бољшевике и Трећу интернационалу никада није могао да прихвати. Његова борба за социјализам увек је била демократска.
Његова најважнија дела су: Историја социјализма у Србији, Рат и српска социјална демократија, Положај радничке класе у Србији, као и Окупација.
Драгиша Лапчевић био је један од наших првих потпуно доследних социјалиста, који је свој живот посветио борби за социјалну правду, права радника и боље услове живота обичних људи. Његове идеје, радови, публикације и књиге данас представљају важан историјски извор, без којих се не може ни замислити проучавање развоја социјалдемократских идеја у Србији.
Дела Драгише Лапчевића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.