Историја Срба Владимира Ћоровића је једно од најзначајнијих дела српске историографије. Други светски рат онемогућио је штампање овога дела. Оно је после Ћоровићеве смрти остало у рукопису, али потпуно смремно за штампу. Објављено је први пут 1989. године.
Ћоровић је историчар познат по својој изузетној ерудицији и широком спектру интересовања, те Историја Срба представља свеобухватну синтезу српске историје од досељавања Словена на Балкан, па све до догађаја који су обележили 20. век, а којима је и сам Ћоровић био сведок: Први светски рат, конституисање Краљевине Југославије, па све до почетака Другог светског рата.
Структура Историје Срба
Историја Срба је структурисана хронолошки, са јасно дефинисаним периодима и темама. Књига је подељена на периоде, који прате основне историјске етапе развоја српског народа, и ових периода има седам:
Први период покрива досељавање Словена на Балканско полуострво, њихову организацију и културу. Други период говори о настанку прве српске државе и покрштавању Јужних Словена. Трећи период бави се династијом Немањића, од Стефана Немање до боја на Косову. Ћоровић детаљно анализира развој српске државе под Немањићима, успон и пад Српског царства, као и културне, економске и политичке аспекте тог доба. Четврти период говори о деспоту Ђурађу Бранковићу, и паду Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. Пети период прати све већи турски замах и оснивање Српске деспотовине у Срему. Шести период описује Србе под турском и аустријском влашћу од Сеобе Срба до Кочине крајине. У Седмом или Новом периоду, Ћоровић се бави добом Српске револуције, односима Србије и Аустроугарске, узроцима избијања Првог светског рата, уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца, односно формирањем Краљевине СХС. Пред крај књиге образлагаће и новонасталу политичку ситуацију у Немачкој и почетак новог светског рата.
Особености Историје Срба
Ради боље прегледности, сваки период Историје Срба је унутар себе подељен на више мањих поглавља, што читање и сналажење у овој обимној студији умногоме олакшава. Такође, свако поглавље је писано прецизно и јасно, а историјски догађаји нису само фактографски наведени и пописани, као што је то случај са многим историјским уџбеницима, већ су сви узрочно-последично образложени.
Такође, Ћоровић се није задржавао само на политичкој историји већ је значајну пажњу посветио културним, верским и социјалним аспектима. Посебно интересантни делови Историје Срба су они који се баве нашом културном баштином, архитектуром средњовековних манастира, сликарством и књижевношћу.
Ћоровићева методологија
Ћоровић пише у традиционалистичком историографском маниру, ослањајући се на аутентичне изворе: летописе, архивске документе, дипломатску преписку, али и на народну епику. Међутим, иако показује високу научну објективност, његов рад одражава и дух времена у ком је настао.
У предговору Радош Љушића и Рада Михаљчића Историји Срба каже се:
„[…]у обе велике синтезе, Историји Југославије и Историји српског народа Ћоровић се држао уверења која су заснована на оновременим политичким полазиштима. Оба текста писана су са становишта интегралног југословенства. Доследан овом уверењу, Ћоровић је тражио и истицао додирне тачке, истовремена стремљења, доба сарадње, раздобља заједничког живота и борбе јужнословенских народа. Тренутке спајања и сарадње етнички сродних племена Ћоровић налази не само у позније време него и у дубокој прошлости, у раном средњем веку.”
Значај Историје Срба
Историја Срба и данас представља класично референтно дело и сматра се једним од најзначајнијих доприноса синтетичком проучавању историје ових простора. Ћоровићева ширина знања и способност да систематизује невероватну количину материјала чине ову књигу драгоценим извором како за научнике тако и ширу публику.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге историјске студије, као што су: Историја Српског устанка Лазара Арсенијевића Баталаке, Карађорђе Миленка Вукићевића, Кратка повјесница Срба: од постања Српства до почетка XX века Симе Лукин Лазића, Историја српског народа Љубомира Ковачевића и Љубомира Стојановића, Рат на Косову и Старој Србији Јаше Томића и многе друге.
Сва дела Владимира Ћоровића можете погледати ОВДЕ, а Историју Срба ОВДЕ.