Носталгична сећања за прохујалим временима Јован Протић оживео је у књизи Уз дим дувана. Књигу је штампао у Мостару 1924. године у штампарији Пахер и Кисић, чији је био уредник. Са том уредничком позицијом, био је заслужан за издавачки подухват Мала библиотека и покретање часописа Зора. У оквиру Мале библиотеке углавном је објављивао своје радове: Шарени шљунци, Сеоске фотографије, У Заветринцима, Сличице из сеоског албума, Уз дим дувана.
Користећи овај наслов књиге, који симболично представља не само необавезне, пријатне пријатељске разговоре него и пролазност живота, Јован Протић је успео да на допадљив и сугестиван начин учини да читалац осети некадашњи живот. Кроз интересантне анегдоте аутор говори о лепотама салаша и варошица по Војводини, шареном и живом вашару у Иригу, љубавним сусретима крај Дунава, али и евоцира своје, не тако драге, ратне успомене из Сарајева. Осим што ће читалац осећати живу атмосферу из војвођанске равнице, шетаће се мостарским и сарајевским улицама и ослушкиваће приче из босанских ашчиница.
Уз дим дувана је збирка прича, али и мемоарска проза Јована Протића. Двадесет једну причу књиге у великој мери одликује дескрипција. Описи пејзажа су толико сликовити да би човек лако све могао четкицом и бојом да прикаже. Тако у причи Божић на путу један део гласи: „Био је Бадњи дан. Са неба је сипао снег као помаман. Бачка се равница бели као погача шећером посута. А по тој белој погачи, кроз вејавицу, одмичу лагано једне саонице.”
У неким причама из књиге Уз дим дувана Јован Протић слави живот. Једна таква прича зове се ??? Ахмету Хаџиалагићу. „Врло је лепа ствар сарма на крсној слави. И берба са ћевапима, са прескакањем ватре, са ракетлама, са подскочицама веселих сремских берачица. И то je једна сјајна установа! Боже мој, како је живот леп!” Није то све. Прича овако почиње, али главно што аутора доводи до усхићења и радости јесте вашар у Иригу. „Има ли ишта фантастичније, шареније, живље, веселије на свету од вашара у Иригу! Кога и шта ти све тамо нема…” Уз елементе хумора Протић чини да ова прича о иришком весељу постане још више забавнија читаоцу.
„Бој на Косову” (из живота позоришних друштава) говори о једном безбрижном недавном времену кад је Српско народно позориште изводило своје представе по свим лепим нашим крајевима. Једном приликом изводили су представу Бој на Косову, а у народу је завладало опште узбуђење јер ће гледати људе који играју Милоша Обилића, цара Лазара, Југовиће… „Упрежу се шарена кола са ћилимима у шарагама, најбољи коњи са искићеним гривама, домаћини ће сами изићи пред своје госте, пред Милоша Обилића, пред цара Лазара, пред царицу Милицу. Настаје неспоразум, свађе: ко ће код кога одсести, ко ће чији гост бити? Наравно, сви би хтели Милоша Обилића. А како га не би хтели? Он је распорио цара Мурата, он је – Милош Обилић!” 
Уз дим дувана нема само хумористичне приче, већ и оне које говоре о страху за време рата у Сарајеву. Протић се сећа, док је радио као уредник, каква сутуација је настала у редакцији када је објављен рат. „Ћирилици је нестало трага; трговачке фирме поскидане и премазане, књиге заплењене, на трамвајима, по писоарима, све је то збрисано. Новине обустављене. Слегнеш раменима и уздахнеш.”
Ова књига ће вас сигурно насмејати, али и подсетити да је живот пролазан и да га треба искористити на прави начин, уживати у сваком дану. Јер, како Јован Протић каже: „Боже мој, како је живот леп!”
Подсећамо вас да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мање позната дела српских аутора, као што су: Шарена галерија Стевана П. Бешевића, Биједни људи Милана Будисављевића, Стари гријеси, лападска прича Ива Војновића, Истините легенде Јована Поповића и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Уз дим дувана погледајте ОВДЕ, а сва дела Јована Протића ОВДЕ.