Dimitrije Mita Popović (1841–1888) jedan je od onih autora koji su čitavo svoje stvaralaštvo posvetili svojoj domovini, pitanju svoje nacije, osvajanju slobode i njenom očuvanju, a da pritom nisu ni rođeni na njenom tlu. Čak je za Popovića specifično i što nije govorio srpski jezik u detinjstvu. Poreklom je, naravno, iz srpske porodice, o čemu svedoči i njegovo prezime Popović, dok je majčino devojačko Kresojević.
Pošto je oduvek bio duha naklonjenog umetnosti, najpre je pokušao da piše pesme na mađarskom. I inače se divio važnim mađarskim poetama, čije je pesme kasnije prepevavao, odnosno pisao sopstvene verzije sa njihovim motivima, a to su Aranji, Verešmarti, Petefi.
Srpski je Dimitrije Mita Popović ozbiljno počeo da uči tek u dvadesetim godinama, dok je radio kao vaspitač srpske dece. Neverovatno je koliko je njegova želja bila jaka da pripada nacionu i da onim što može, a to je stvaranje, doprinese nekim važnim ciljevima srpske zajednice.
Obrazovanje i karijera
Zanimljivo je da je on još jedan učeni Srbin koji nije želeo da se posveti crkvi i postane kaluđer, iako je njegova majka to priželjkivala – to je bio dobar put za mladiće iz siromašnih porodica. Uz podršku profesora iz svoje gimnazije u rodnom mestu Dimitrije Mita Popović odlazi u Budimpeštu, gde upisuje prava. Kasnije se veći deo života pravom i bavio, ali je uspevao da se posveti i stvaranju, jer je očigledno njegovoj duši to bilo nužno. Iako je i nakon ženidbe Srpkinjom, Milom Savić, živeo i dalje u rodnoj Baji, nije bio lojalan Mađarima u svakoj prilici. I tako je, odbivši da slavi mađarsku pobedu nad Rusima, bio nepoželjan, te je otputovao. Želeo je da ode u Novi Sad i tamo živi, ali je sudbina htela da ga put povede u Sombor, gde se nadalje bavio advokaturom.
Iako ga Skerlić nikada nije uvrstio među naše najbolje pesnike, Dimitrije Mita Popović pisao je pesme koje su oduševljavale mnoge i koje su izlazile u svim važnim književnim časopisima: Danica, Letopis Matice srpske, Golub, Preodnica, Stražilovo i Javor.
Nažalost, osetljiv kakav je bio, imao je problema sa depresijom, pa je u poznijim godinama boravio u bolnici za duševno obolele, gde je i okončao svoj život.
Zbirke pesama i prevođenje
Za života je napisao veći broj pesama koje su raspoređene u četiri zbirke, a u kojima se pronalaze različite teme i motivi, te se Dimitrije Mita Popović ne može definisati samo kao pesnik rodoljubive poezije, niti deskriptivne, ljubavne, romantičarske. Činjenica je da epsko dominira, kao i pitanje oslobođenja Srba od Turaka i čežnja za slobodom i samostalnošću – što jesu bila goruća pitanja u njegovo vreme.
Zanimljivo je i da se Dimitrije Mita Popović bavio prevođenjem važnih evrospkih pisaca: Aleksandra Puškina, Viktora Igoa, Bajrona, pored pomenutih mađarskih, koje je i obrađivao i prepevavao – Šandora Petefija, Mihalja Verešmartija, Janoša Aranjija…
Kompozitori su komponovali neke od Popovićevih pesama, od kojih je verovatno najpoznatija Sedi Mara na kamen-studencu.
Epski spev i drame
Autor je i epskog speva Kraljević Marko, koji se uklapa, generalno, u njegovu rodoljubivu poeziju, a ostavio je za sobom i nekoliko drama raznolike tematike: Krvavi presto, Stevan, poslednji kralj bosanski, Car Jovan Silom pesnik, Gradinja i sin mu Nemanja, Naši seljani.
Iako je Dimitrije Mita Popović bio plodan autor, njegova dela do sada nisu bila dovoljno prisutna na književnoj sceni, u mnogim aspektima nepravedno je zapostavljen i njegovo odsustvo predstavlja gubitak za srpsku poeziju, posebno u pogledu nadahnutog pisanja o oslobođenju od tuđina, i to iz pera vojvođanskog Srbina. Portalibris tu pogrešku ispravlja reizdavanjem dela Mite Popovića.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je reizdao dela mnogim poznatih i manje poznatih pesnika među kojima su Jovan Dučić, Milan Rakić, Božidar Nikolajević, Mirko Korolija itd.
Sva dela Dimitrija Mite Popovića možete videti OVDE.
