Српска историја је била једна од централних и најважнијих тема у читaвом 19. и 20. веку. То је период највеће територијалне трансформације Србије, борбе за ослобођење земље од Турака, а затим и борба за ослобођење балканских народа од Аустроугара. Један од истакнутих писаца који су писали о српској историји тог периода и јунацима који су је стварали је Миленко М. Вукићевић.
О животу Миленка Вукићевића (1867–1935) зна се јако мало, што је у диспаратном односу са његовим стваралаштвом на пољу историје. Његов стваралачки опус састоји се из великог броја историјских дела, монографија, расправа, студија и других научних прилога, док је главни догађај у српској историји који је представљао његову сферу најужег интересовања и на ком ће се касније заснивати највећи део његовог историографског рада чини проучавање Првог српског устанка. Његово животно дело – обимна историјска монографија Карађорђе – представља синтетичку студију пространог захвата, писану на основама изучавања научне литературе и архивске грађе, док с друге стране представља и једну од најцитиранијих књига у каснијим студијама о вођи Првог српског устанка. Поред тога ваља истаћи и друга његова дела: Кнез Владимир и Косара, Краљ Петар I, Историја српског народа и др.
Краљ Петар I је биографија Миленка Вукићевића првог владара, тачније краља из династије Карађорђевић након смене династија, тј. Мајског преврата. Вукићевић је створио једну сажету биографију, у којој је обухватио читав живот Карађорђевог унука. Писац најпре својим уводним поглављем читаоца уводи у историјску и политичку ситуацију у Европи почев од треће и четврте деценије 19. века, да би у наредним поглављима представио и политичку ситуацију у Србији, рођење кнеза Петра, његово детињство, период школовања у Женеви, а потом и упис на колеџ у Француској. Миленко Вукићевић у биографији Краљ Петар I посебно истиче и његов каснији упис у војну школу а потом у вишу војну школу у Француској, за коју је за време Наполеона III учествовао у ратовима против Ото фон Бизмарка, посебно истичући и његово одликовање орденом Легија части.
Без обзира на то што је био опонент тадашњој власти, Петар I Карађорђевић је 1875. године учествовао у устанку који је избио у Невесињу, у Босанској Крајини, као производ незадовољства тамошњег становништва, против турске власти, и то под псеудонимом Петар Мркоњић. Међутим, питање је колико су његово учешће у ослободилачком устанку и успеси које је у њима постигао одговарали тадашњој власти, на чијем је челу био краљ Милан Обреновић, који га је сматрао директном опасношћу по власт у Србији.
Најзад, Миленко Вукићевић је представио у Краљу Петру I велику династијску смену на власти: убиство краља Александра Обреновића и његове супруге Драге Машин, и долазак до тада кнеза, а од тада краља Петра после свог вишедеценијскe пожртвованости за своју државу, а вољом народа и тадашњих угледних грађана, организатора атентата на дотадашњег краља.
Нарочито место у биографији Краљ Петар I чине поглавља која се односе на балканске ратове и Први светски рат, у којима је и сам краљ учествовао, а који су били пресудни за коначно ослобођење Србије од аустроугарске власти. Писац ту посебно осликава његов портрет као једноставног човека који иако је племенитог порекла и краљ, опет има у себи јуначку крв предака која га нагони на борбу. То није владар који посматра из прикрајка, он је учесник у рату и борац. С те стране посебну историографску ноту овом делу дају бројни цитати из записа разних учесника у наведеним ратовима, очевицима и савременицима краља Петра, којима је Миленко М. Вукићевић обогатио биографију. Краљ Петар I је, са тог аспекта, не само биографија већ и једна другачија визија ових историјских догађаја који су представљени кроз перспективу једног владара, који је својим изузетним успесима и заслугама на европском и балканском бојишту показао величину краљевске круне.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге књиге које говоре о нашим великим владарима и значајним периодима српске историје као што су: Карађорђе и Први српски устанак Владимира Ћоровића, Карађорђе у говору и у твору и Кнез Милош у причама Милана Ђ. Милићевића, Рат на Косову и старој Србији Јаше Томића, Записи старог Београђанина Косте Н. Христића, Казивања Вождових ратника о Првом српском устанку и многе друге.
Сва дела Миленка М. Вукићевића можете погледати ОВДЕ, а књигу Краљ Петар I ОВДЕ.