Иако Милана Ђ. Милићевића већина етнографских стручњака из његовог времена није озбиљно схватала, он је, пишући дело Живот Срба сељака, успешно и врло ревносно обавио главни задатак који је себи и поставио – забележио је много каракеристика везаних за живот Срба у сеоској средини. Ова књига је још једна доказ да ентузијазам, жеља и циљ који неко осећа као духовни позив представљају много више него пуки рад за новац или титулу.
У овој књизи Милићевић се понаша као прави записивач, као неко ко бележи оно што види, чује, у правом смислу речи истражује, истиче сличности и разлике између различитих крајева и читаоцима нуди врхунски квалитетну, сређену грађу која је научна, документарна и изнета јасним језиком који свако разуме.
Своје језичке и књижевне способности користи са жељом да ово дело не буде само скуп информација за научнике, него дело за ширу публику, занимљиво како савременицима, тако и потомцима. И заиста, Живот Срба сељака је интересантно читљиво штиво, које нам данас нуди одговор на питање како су живели наши преци.
Књига Живот Срба сељака је подељена у тематска поглавља која обрађују различите аспекте живота.
Најзанимљивији су свакако описи различитих ношњи, где се имена одређених одевних предмета више и не користе. На известан начин он доказује да је наш народ имао доста естетичких критеријума, као и жељу да се буде чист, достојанствен, да се изгледа лепо, да девојке на својим одевним предметима имају интересантне шаре, детаље, али да истовремено та гардероба буде практична и усклађена са стилом сеоског живота.
Описани су и сеоски радови у кући и у пољу, па се ту посебно истичу објашњења везана за прављење тканина, које данас готово да и не постоји. Милан Ђ. Милићевић детаљно објашњава сваки део разбоја и, уопште, сваке год справе или алата који су се за ову намену користи, и у том смислу чувар је како етнографских детаља, тако и језика, речи које се све више заборављају.
Живот Срба сељака у себи носи и занимљиве приче и веровања о интригантним темама везаним за плодност, зачеће, рађање деце, женски циклус. У томе се види испреплетеност народних веровања, траварских знања, али се ту открива и филозофија живота у којој је рађање као продужење врсте светиња, као и остварење сваког појединца у улози родитеља.
Необични су и делови књиге Живот Срба сељака који говоре о прорицању, о необичним људима из народа који су имали дар или вештину да некоме наслуте будуће догађаје. У том поштовању према таквим појединцима осећа се однос према оностраном, нада да ће се, када се зна будућност, неко спасти од нечега, припремити се итд.
Кроз приче о начинима обраде земље види се јака зависност сеоског живља од природе, временских непогода… У том смислу спомињу се и веровања, ритуали, остаци родоверја, али се, као део свакодневице приказују и односи у заједници. Оне ситуације када комшије један другом притичу у помоћ, када заједно нешто раде, итд.
Дечија игра је још једна тема којом се Милан Ђ. Милићевић бави у књизи Живот Срба сељака. Он приказује многе занимљиве занимације за различите узрасте деце, које их окупљају и кроз које се они надмећу и упознају свет. Најчешће су у питању игре које захтевају јако мало играчака и уопште неких материјалних справа. Углавном су то неки дрвени предмети које деца сама праве. Игре се своде на песму, задиркивање, такмичење, мудрост, способност да неко пре других нешто уради, сети се нечег итд. Ове игре су повезане са животом у природи, па захтевају и да деца ту природу познају, разумеју…
Кроз све сегменте свакидашњице описане у књизи Живот Срба сељака прожимају се црквени празници, обичаји, уопште тим животом влада црквени календар, а који је опет повезан са пређашњим, годишњим циклусом из словенске религије, који није ништа друго него поштовање природних могућности и неких биолошких потреба људи. Стриктно се зна када су постови, а када месојеђе, када се ради, а када одмара, који се празници како обележавају. А циљ је неретко испуњење телесних и духовних потреба. Па је јасно да је пост доводио до здравог прочишћења организма, да су славе и силни празници имали за циљ да испуне социјалне потребе, посебно становника у раштрканим планинским селима где се чак и комшије ретко срећу.
И на крају, вероватно најинтересантнији је материјал о партнерским односима, о девојкама које сањају суђеника, о венчањима, обичајима везаним за све то, а кроз које нам Милан Ђ. Милићевић приповеда причу о младалачком ишчекивању, о тежњи ка складном породичном животу, о родитељској тузи када удају ћерку, о радости када се слути рађање потомака. И то је она суштинска сила која је пренета кроз векове, онај систем вредности и важних животних циљева који је, иако потекао из патријархалног села у прошлости и даље остао нешто што се ничим заиста бољим не може суштински заменити.
И тако је Живот Срба сељака не само етнографски зборник информација већ дело занимљиво за психологе, антропологе, социологе и све људе који трагају за одговором шта је живот и да ли су наши преци, судећи по томе што су опстали и одолевали многим историјским изазовима и опасностима, заправо, знали нешто што ми данас не умемо да видимо, а што је можда најважнија цивилизацијска мудрост, која је потекла од руралног човека.
Све књиге Милана Ђ. Милићевића можете видети ОВДЕ.
Баш као и Милићевић, и Порталибрис у оквиру своје едиције чува од заборава многе писце и дела из прошлости, међу којима су Даница Бандић, Светозар Ћоровић, Бранимир Ћосић, Милан Јовановић Морски.