Премда се књижевним радом бавио и раније, све своје приповетке Стјепан Митров Љубиша написао је за последњих десет година живота, у периоду од 1868. до 1878. Већ првом приповетком, Шћепан Мали, сврстао се међу врсне приповедаче српске књижевности.
У делима Стјепана Митрова Љубише захваћен је дуг и буран период прошлости племена у Црној Гори од 15. до почетка 19. века. Након пропасти зетске државе брдска и приморска црногорска племена нашла су се на попришту сукобљених интереса Млетачке републике с једне и Османског царства с друге стране.
Свој књижевни програм Љубиша је изнео већ у предговору своје прве збирке приповедака. Пишући своја дела, руководио се жељом да сачува „неколико знаменитих догађаја своје отаџбине” и да се узгред опишу „начин живљења, разговори, па најзад и врлине и пороци његових земљака”, али и да се то преда наредним генерацијама, онако како је „чуо и упамтио од старијих људи” јер се „свагдан те ствари преображују и гину, што је год шири дотицај са светом и поплавица туђинства”.
Отуда су приповетке Стјепана Митрова Љубише писане чистим народним језиком. Љубиша је, као истински књижевни мајстор, анегдоте које је чуо међу сународницима преточио у књижевна дела, стварајући аутентичну српску приповетку која ће постати узор потоњим генерацијама писаца. Гајио је велику љубав према својим сународницима, његовим обичајима и народном говору. Настојао је да овековечи борбеност и дух народа, као и његову борбу за опстанак у туробним временима.
У приповеткама Стјепана Митрова Љубише стапају се реализам и епска легенда. Оне су често инспирисане историјским догађајима, али су проткане народним предањима и обогаћене пишчевом уобразиљом. То се нарочито примећује у приповеткама као што су Кањош Мацедоновић и Скочидјевојка. Призори и ликови тих новела оцртани су сликовито у свакој реченици, откривајући интересантну историју завичаја. Љубиша казује догађаје живо, онако како су се збили, баш као што би то учинио вешти говорник и приповедач из народа. Његове реченице су просте, језгровите, али са богатом метафориком.
Јован Скерлић је једном приликом записао да је, у доба када су се писци ценили по непосредном знању народног језика и уношењу фолклорног елемента, Љубиша био врло цењен, те су га често називали Његошем у прози. Његош је у поезији приказивао народну историју и обичаје, а Љубиша је то исто чинио у прози.
Вредност Љубишиних приповедака цењена је за његовог живота, а лако се уочава и данас, зато издавачка кућа Порталибрис с поносом представља књигу Кањош Мацедоновић и друге приповетке као прво дело Стјепана Митрова Љубише објављено у оквиру едиције Отргнуто од заборава.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате друге мање познате збирке приповедака српских писаца као што су: Симо Матавуљ (Из разнијех крајева, Из београдског живота, Ђукан Скакавац и друге приповетке), Бранислав Нушић (Приповетке једног каплара), Бора Станковић (Стојанке бела Врањанке и друге приповетке, Стари дани), Стојан Живадиновић (Испод Озрена) и многе друге.
Књигу Кањош Мацедоновић и друге приповетке можете купити ОВДЕ, а сва дела Стјепана Митрова Љубише погледајте ОВДЕ.