У врло кратком предговору авангардног романа Срж или игра костурова аутор Милан Вукасовић даје јасан аутопоетички исказ: Дело је целина.
Наслов, прва и последња реченица било ког дела су места појачаног значења, бременита су смислом, па је увек неопходно посебну пажњу у тумачењу посветити управо тим деловима текста.
Да бисмо покушали да разумемо сва могућа тумачења овог сажетог, вишеслојног исказа Милана Вукасовића, треба прво да кренемо од чињенице да је роман Срж или игра костурова сачињен од седам поглавља од којих су шест самостално објављивани у периоду од 1907. до 1933. године. Ови делови су: Богородичина љубав (1933), Кобна игра (1907), Срж (1912), Палата смрти (1913), Живот душа (1914) и Игра костурова (1912).
Богородичина љубав и раније необјављени Повратак прво су и завршно поглавље романа Срж или игра костурова, и представљају његов оквир. Ова два поглавља написана су значајно касније, и можемо да закључимо да настају управо из жеље да се остале приче повежу у исту композициону целину. Ово би било и прво, од вероватно многих значења исказа Дело је целина.
Ова реченица може да упућује и на то да је у питању роман а не збирка појединачних приповедака. На то да је Срж или игра костурова роман упућују нас и његове унутрашње особине – чињеница да дело има једног главног јунака чији животни пут пратимо од детињства до смрти, затим хронолошки принцип распоређивања делова, као и оквирна поглавља.
У предговору Милан Вукасовић ова поглавља дефинише као својеврсно објашњење својих претходно објављених басни: Сакупљени јасно осветљавају главне изворе побуда мојим баснама.
Ово упућује на мисао о томе да једну целину чине сва његова дела, да је комплетно стваралаштво једног аутора самим ауторством нужно целина и да га треба разумети и тумачити као целину. Једно дело се не може посматрати изоловано и само за себе, издвојено од осталих дела истог аутора.
Реченица нас упућује и на поетичко одређење романа, јер стоји у супротности доминантној, експресионистичкој струји у књижевности. Експресионизам као поетски правац у основи има фрагментарност и разарање чврстих, монолитних структура. У суштини, дело Срж или Игра костурова можемо дефинисати као кратки модернистички роман остварен у пресеку импресионистичке и натуралистичке поетике, који одликују дубоко субјективан доживљај света, асоцијативно приповедање и убрзан ритам реченица.
На крају, реченица Милана Вукасовића Дело је целина има своје иманентно значење, јер представља суштину самог дела и као прва реченица упућује нас на закључак романа, а уједно је кључ за његово читање и тумачење.
Роман Срж или игра костурова прати напор главног јунака да пронађе одговоре на питања смисла људског постојања. Ово његово самоспознајно путовање с једне стране је метафизичко, а са друге је реално, јер се јунак креће кроз физички простор посећујући „пријатеље” за које је уверен да су дошли до ових одговора. Ово је својеврсно ходочашће на ком четири мудраца треба да помогну нашем јунаку у његовој потрази за осмишљавањем свеопште егзистенције.
Свака од ових посета биће описана у посебним поглављима која носе називе: Срж, Палата смрти, Живот душе и Игра костурова. Ова четири пријатеља-мудраца главном јунаку препричавају онај кључни догађај сопственог живота кроз који су они сами спознали суштину света. Описане фантазмагоричне и стравичне визије су заправо алегорије људског постојања, које упућују не на бесмисао и апсурд живота, већ на бесмисао саме потраге за смислом. На пример, у поглављу Срж мудрац на наговор богова покушава да уреже своје име у срж стабла како би његово име остало трајно записано, а он сам постао својеврсно божанство; после читавог живота мукотрпног рада успева да дође до сржи само да би схватио да срж није чврста и да се у њу ништа и не може урезати. Други мудрац са ужасом посматра бескрајну процесију људи који иду ка провалији у коју се без побуне и узнемирења сурвавају, несвесни страшног, кобног циља свог пута.
Ове слике су метафоре живота, јер су људи већ самим својим рођењем осуђени на смрт и нема никакве силе која то може променити. Оно за чиме трагају ова четири мудраца, али и наш јунак на свом ходочашћу су одговори на есхатолошка питања, питања разумевања природе човековог постојања са становишта његовог крајњег циља. Али, ова потрага на коју су мудраци потрошили читав свој живот оставила их је са најгорим могућим одговором: не само што се човекова смртна судбина не може преокренути, него сада немају право ни на наду са којом су се предали својој потрази. Коначни одговор је ништавило и бесмисао људског постојања.
Међутим, наш јунак неће поновити њихову судбину, доћи ће до другачијих увида, што роман Срж или Игра костурова кроз последње поглавље, Повратак, одваја од песимистичног и циничног тона. Дело се на крају отвара као ведро и веома оптимистично. Јунак схвата да бесмисао не лежи у људском постојању, већ је управо потрага за смислом та због које нам се живот чини апсурдним. Живот треба напросто – уживати. Наш јунак се у својој егзалтацији неће зауставити само на спознаји о лепоти живота, већ ће схватити и да је људска свест такође божанска:
Васкрсавам у светлости и осећам и најмањим делићем целога ми бића да је највиши циљ живота свих нас: стално стремљење к висинама у откривању недокучних лепота и величина највећег божанства свију времена – свести.
Да се вратимо на прву реченицу, дело постаје целина тек са завршним поглављем, накнадно написаним и укљученим у роман, у коме дефинитивно читамо ту промену основног тона романа и добијамо нову поруку.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други занимљиви и мање познати романи, као што су: Милутин Ускоковић (Дошљаци, Чедомир Илић), Вељко Милићевић (Беспуће), Давид Пијаде (Страст), Јаша Томић (Назарени, Трулеж), Стојан Живадиновић (Госпођа загонетка, До последњег даха, Змија у недрима), Нико Бартуловић (На прелому) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Милана Вукасовића можете пронаћи ОВДЕ.