Слике и приповетке је збирка приповедака Јакова Јаше Томића, у којој је пажњу посветио типичној реалистичкој теми: паланачкој средини и животним причама њених житеља, најразличитијих карактерних особина и профила. Заправо, Јаша Томић овом једном уопштеном темом покреће читав спектар мањих, појединачних, углавном не баш тако уобичајених.
Пре свега, занимљиво је Томићево интересовање за мушко-женске односе у оквиру породице и изван ње. Почев од прве приповетке у збирци, о свињару Крсти и његовој пређашњој одбојности према женидби и женама генерално, све док се смртно не заљуби у своју жену Стану; затим, ту су приповетке чија су тема или бар један од мотива страх од жене, њене фигуре и нарави – првенствено када је извор тог страха женска плаха нарав, спремна и на батине усмерене ка мужу. Још једна тематски сродна приповетка је о младићу Станку, који је, у нади да ће добити већи мираз уколико га одбије при просидби, остао и без њега и без жене коју је волео.
Кроз читаву збирку Слике и приповетке Јаша Томић се служи различитим перспективама приповедања, премештајући свог приповедача из угла свевидећег ока, сведока догађаја, до оних у којима је он лице које је учесник догађаја и из своје перспективе извештава, попут новинара у приповеци „Жене које бију мужевеˮ, што овој збирци приповедака даје посебан облик разуђености и динамичности, будећи код читаоца додатно интересовање. Јаша Томић представља један доста другачији поглед на улогу жене и њену борбу за равноправност, односно ослобођење од учвршћених стега. Та борба дошла је са запада, из Аустроугарске и проширила се по њеним јужним ободима, а затим и на тадашњу Кнежевину Србију.
Тематски доста другачија је приповетка о најгорем занату и мајстору који је у жељи да направи беспрекорно тачан кантар и преко тог свог патента дође до богатства, осликано друштво које је склоно варању и разним мућкама.
Посебан део збирке Слике и приповетке чине приповетке са прерађеним библијским мотивима о свевременском Адамовом хибрису уз наговор Еве (Последњи људи и последњи грех), уз питање које остаје отворено: да ли је Ева заиста крива што је Адам појео забрањену храну? У ову групу приповедака спада приповетка о „бугерскимˮ, издајничким сребрњацима Јуде Искариотског, који једнога дана бивају ископани и лутају од руке до руке.
Шароликост а опет блискост и повезаност тема којима се у збирци Слике и приповетке Јаша Томић бави кроз своје ликове пружа читаоцу одговор на питања зашто се мушкарци не жене, а шта када се касно ожене да ли ђаво постоји и у коме се крије, који је најгори занат од свих заната… Најразличитије теме прожимају збирку приповедака Слике и приповетке, и управо ова тематска разуђеност издваја ову збирку и чини је посебном.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате збирке прича као што су: Стари гријеси Ива Војновића, Приповетке из Старе Србије Зарије Поповића, Тасин дневник Тасе Миленковића, Најбоље приче српске фантастике, Циганске народне приповетке Тихомира Ђорђевића и многе друге.
Сва дела Јаше Томића можете видети ОВДЕ, а књигу Слике и приповетке ОВДЕ.