Кад руже цветају је збирка приповедака истакнутог ужичког писца Милутина Ускоковића која представља својеврсни миље живота младих тог времена, углавном у паланачкој средини Ужица и околине, пишчевог родног краја.
Приповетка по којој читава збирка носи име (Кад руже цветају) заправо представља увод у све остале приповетке, а њена тема и тон својеврсну антиципацију свега онога што ће уследити у осталим 
приповеткама. Право питање је: које су то „ружеˮ Милутина Ускоковића које „цветајуˮ? Или, можда: које је то време када руже цветају? Иницијална приповетка доноси причу о три младића: дипломираног практиканта, полицијског писара и коректора, пореклом из различитих крајева, а повезаних универзитетским градом и студентским животом којим су до јуче живели. До јуче су били студенти, данас се већ налазе на прекретници свог живота; то је тренутак када се треба определити куда и како даље, и, можда најважније: шта сада? То је време за које „песници кажу да руже цветајуˮ, време које би требало човека испуњавати полетом и еланом, но поставља се питање да ли заиста тако, или је то заправо тренутак када те руже почињу да доцветавају као и сама младост и дотадашње младићство.
Дакле, доминантна тема Милутина Ускоковића у збирци приповедака Кад руже цветају је младост, поглед и осврт на прошлост, на оно што се десило, оно што је најлепши и најсветлији део живота сваке особе. Младост је та која доноси прве љубави, полет који човеку даје снагу, чини га срећним, надмоћним и свемоћним. Чак и када су несрећне, као код појединих јунака збирке Кад руже цветају (Келкен у Живот и дело Данила Перишића, Вуловићев син у Три фотографије), те прве љубави и љубавна разочарења било да су изазвана међусобном удаљеношћу љубавника, било утихнућем пламена, остају дубоко забележене, код неких чак и толико да касније не пожеле никада поново волети и доживети нешто слично.
Но, збирка приповедака Кад руже цветају није збирка љубавних приповедака. Напротив, Милутин Ускоковић је на занимљив начин своју књигу прошарао приповеткама различите тематике, те у осталим приповеткама наилазимо и на мотиве сиромаштва, часног и поштеног, али исто тако и на широкогрудост упркос том истом сиромаштву (Отац и син). Такође, књига садржи и једну једину драму овог писца – Кад смо били ђаци – која је баш као и читава збирка обојена носталгијом за прошлим, бољим временима, која се више никада неће вратити, али која ће заувек остати у сећању. На тај начин читава књига Милутина Ускоковића добија тематску компактност и заокруженост као целина.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и друге занимљиве и мање познате збирке приповедака, као што су: Милан Вукасовић (Срж или Игра костурова, Приповетке и басне), Григорије Божовић (Под законом, Приповетке), Милутин Јовановић (Незнани и заборављени), Душан Радић (Тако ми, планинци, Три километра на сат, Кроз живот), Момчило Настасијевић (Ране приче и приповетке) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Милутина Ускоковића можете пронаћи ОВДЕ.