Да ли понекад маштарите о томе како се живело у некадашњем Београду? Како су даме шетале у париским тоалетама, са шеширима и разноразним детаљима, како се господа са цилиндрима окупљала у кафанама препричавајући последње политичке догађаје о којима извештава Политика, док су занатлије нудиле своје производе и услуге у симпатичним малим радњама, сељаци на пијацама продавали свеже воће и поврће, и загледали господу…
Још интригантније је како су се у Београду сналазили студенти, дошљаци, странци, како су се млади заљубљивали, тајно састајали, како је лудовала обесна богата младеж.
О свему томе писали су аутори – савременици који су живели у том свету, и исписали врло занимљиве романе, приповетке, сторије, данас често заборављене. Бранимир Ћосић у Покошеном пољу приказао је корумпираност новинских уредника, ограничене могућности младог интелектуалца да уђе у високе кругове, тужну, неостварену љубав између богате деце индустријалаца и појединаца из радничке класе.
Милица Јанковић у роману Плава госпођа описује проблем женске прељубе која је у то, прилично патријархално време, имала много већу тежини и доносила веће последице него данас.
Милутин Ускоковић у Дошљацима приказује Београд из визуре дошљака, младог човека који се, поред борбе за своје место под сунцем у престоници, заљубљује у жену старију од себе, и мучи се питањем да ли да се одлучи за своју перспективу и прогрес у животу или за остварење те љубави.
Какви су политичари, министри и бирократе били некад и колико личе на данашње, сазнаје се из есеја важног међуратног дипломате и функционера Милутина Гарашанина Доколице, где он преноси своје личне утиске, препричава скупштинске расправе, чаршијске анегдоте о стварним људима из Београда још пре Великог рата.