Кратка биографија Стевана Максимовића
Стеван Максимовић (1844–1922) био је утицајан адвокат, писац правне и документарне литературе из Пожаревца.
Историјски архив Пожаревац објавио је 2011. године Збирку начелних одлука одељења и општих седница Касационог суда Стевана Максимовића, на чијем се почетку налази биографија овог чувеног Пожаревљанина. Ову ширу биографију под називом Живот и дело Стевана Максимовића (1844–1922) написао је Добрица Живковић. Ми ћемо на овом месту изнети само основне податке о Стевану Максимовићу, и то оне које су, мислимо, важне за разумевање његових мемоара Успомене из окупације немачке, аустријске и бугарске.
Стеван Максимовић рођен је 1844. године у сиромашној али топлој и складној породици, у којој су се неговале истинске вредности: марљивост, поштење, одговорност, оданост и осећај дужности. У родном месту, Пожаревцу, похађао је основну школу, а гимназију је завршио у Београду 1861. Међутим, због тешке материјалне ситуације није могао да настави школовање, па се запослио као практикант у окружном суду у Пожаревцу, те започео изузетно успешну правничку и адвокатску каријеру дугу скоро педесет година.
Од 1867. године ради у суду Књажевцу. Упознаје Јелку и жени се. Међутим, када су Турци спалили Књажевац у српско-турском рату 1876, тада је изгорела и кућа Стевана Максимовића, па се он враћа у родни Пожаревац.
Читав свој живот посветио је правној теорији, написао је неколико стотина чланака, расправа и тумачења правних питања. Био је изузетно популаран адвокат не само у Пожаревцу него и Књажевцу, Зајечару и Алексинцу, и ако је некоме требао адвокат, тај је бирао Стевана.
Имао је троје деце, ћерку Лепосаву и синове Владимира и Властимира. Преминуо је 1. марта 1922. у Пожаревцу и сахрањен је уз присуство многобројних грађана на пожаревачком гробљу.
Ратни мемоари Стевана Максимовића
Најинтересантније и уједно књижевно највредније дело Стевана Максимовића јесу Успомене из окупације немачке, аустријске и бугарске 1914–1918, мемоарски запис који је саставио непосредно по окончању Првог светског рата, 1919. године. Настале из свежег сећања и са терена на коме се писац налазио, ове успомене представљају драгоцен историјски и документарни извор о једном од најтежих и најтрагичнијих периода српске прошлости – времену окупације Србије од стране Централних сила.
Максимовић своје успомене почиње једним краћим историјским прегледом о томе како је започео Први светски рат: Сарајевски атентат, аустроугарски ултиматум и Пашићев одговор, почетак борби, заузеће западне Србије, Мишићева офанзива и одбрана, кратко затишје. После овог својеврсног увода почиње, готово дневнички, причу о окупацији.
Максимовић у делу даје потресну и доста детаљну слику свакодневног живота у Пожаревцу најпре под немачком, а потом и под аустроугарском и, најзад, бугарском окупационом влашћу, која је у његовим записима представљена као нарочито сурова и немилосрдна. Он бележи призоре глади, реквизиција, пљачки и насиља, као и сталну неизвесност у којој су живели грађани изложени константним претњама да ће бити интернирања и стрељања. Међутим, ово није само прича о страдању него и о храбрости, солидарности и узајамној помоћи, којима се чувало достојанство и гајила нада у тешким временима.
Оно што је посебна књижевна вредност Успомена из окупације је приповедачки тон који је трезвен, уздржан и без патетике, готово хладан, хроничан, што сведочанству даје додатну уверљивост и снагу, и чини га модерним, савременим.
Иако је ово дело мемоарско-историјског типа и има велику историографску вредност као сведочанство о окупацији Србије у Првом светском рату, оно што код њега плени је лично, приватно сећање, судбина једног човека, за коју схватамо да може бити огледало судбине читавог народа: писац је Успомене посветио сени свога сина Владимира, који је нашао смрт у мору 11. септембра 1917. године.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и друга мање позната мемоарска дела као што су: Окупација Драгише Лапчевића, Моје успомене Живојина Мишића, Под окупацијом Борисава Станковића, Дневник једног добровољца Пере Тодоровића, Тасин дневник Танасија Тасе Миленковића и многа друга.
Сва дела Стевана Максимовића можете видети ОВДЕ, а дело Успомене из окупације ОВДЕ.