Збирка приповедака Цртице представља једно од занимљивијих остварења Светозара Ћоровића у области кратке прозе. Познат по ширим наративним композицијама, романима, Ћоровић се у овом делу одлучује за сажетију, лирски обојену форму, у којој пажњу не усмерава на развијену радњу, већ или на приказивање атмосфере, или на представљање једног тренутка у животима јунака, или на описивање њихових емоција и утисака. Цртице се тако померају од реалистичког приповедања и добијају неке одлике импресионистичке прозе, у којој доминирају атмосфера, тон и расположење.
Збирку чини десет кратких прича: Јуда, Другови, Богојављенска ноћ, Снијег, Дух времена сад је таки, Душмани, На бијелом хљебу, Први бадњак, Божићна плећка, Просјак.
У средишту сваке приповетке налази се пресудан тренутак живота – кратак, али значењем густ и снажан, и дубоко продоран. Ћоровићеви јунаци су обични људи: најчешће сељаци или занатлије, мушкарци и жене, млади и стари, сви они који су се одједном нашли на животној раскрсници. То су људи које видимо у тренуцима њиховог дубоког унутрашњег преображаја. Њихове судбине не морају бити увек трагичне, Ћоровић је и мајстор суптилног и нежног хумора, али тренутак у којима их видимо по први пут открива нам целу њихову унутрашњу драму и борбу. То видимо по њиховој гестикулацији, изгледу лица, неухватљивом погледу, чујемо у испрекиданим реченицама и предугим паузама у говору. У тим тренуцима Ћоровић нам открива дубље слојеве људске душе. Он слика душевне потресе за изузетном психолошком прецизношћу и то у само неколико реченица. Управо у томе лежи уметничка вредност ове збирке: у способности писца да са мало средстава, без много речи и описа дочара дубину одређеног људског искуства.
Иако су Цртице на први поглед везане за херцеговачки амбијент, за Ћоровићев завичајни простор и људе који га настањују, оне у суштини превазилазе локалне оквире. Амбијент (средина, простор) је само позадина универзалним темама: болести и смрти, страховима, усамљености, љубави и пожртвованости, страдању, пролазности свих ствари.
Стил ове збирке одликује једноставност и чистота израза. Ћоровић не тежи раскоши језика нити сложеним композиционим решењима. Његове реченице су јасне, мирне, често ритмичне и неретко поетичне. Та једноставност, међутим, није сиромаштво, већ средство да се акценат приповедања стави непосредно на емоције, доживљај, утиске и атмосферу.
Цртице теже да све сувишно изоставе, а да у неколико потеза ухвате суштину. У томе лежи њихова модерност – иако произашле из реалистичке традиције, ове приповетке показују осећај за унутрашњи ток свести, за тренутак који открива целину, што их приближава сензибилитету двадесетовековне кратке прозе.
На крају, Цртице нису само сведочанство Ћоровићеве приповедачке вештине већ и доказ његовог дубоког разумевања човека. У њима нема великих догађаја, нема подвига, али има великих емоција. Његова способност да мирно ослушкује људску душу чини ову збирку вредним примером кратке прозе у српској књижевности раног XX века.
Сва дела Светозара Ћоровића која је објавио Порталибрис можете пронаћи ОВДЕ, а Цртице ОВДЕ.
Међу нашим издањима пронађите још интересантних и мање познатих приповедача, као што су: Нико Бартуловић, Бранимир Ћосић, Григорије Божовић, Стојан Живадиновић, Иво Ћипико и многе друге.