Izdavačka kuća Portalibris u jednoj knjizi objavljuje dve drame Miloša Perovića: Razoreni dom i Slepi Brankovići. Iako tematski i formalno različite, obe drame pokazuju Perovićevo interesovanje za snažne moralne sukobe, čast, porodične odnose i posledice odluka koje pojedinci donose u trenucima velikih iskušenja.
Razoreni dom
Razoreni dom je jedina Perovićeva drama napisana u prozi, a autor ju je objavio pod pseudonimom Pijetro Kosorić. U središtu dramske radnje nalazi se sukob dva različita pogleda na život i društvene vrednosti. Na jednoj strani je pošten narod, kome su čast, obraz i moralni principi iznad materijalnog interesa, dok se na drugoj nalazi građanstvo koje je spremno da pogazi moralne obzire kako bi došlo do položaja, vlasti i bogatstva.
Perović tako kroz porodični i društveni sukob progovara o vremenu u kome se tradicionalne vrednosti sudaraju sa interesima i ambicijom. Naslov drame upućuje ne samo na razaranje jednog doma već i na šire posledice moralnog posrtanja. Kada se čast potisne pred koristima, stradaju ne samo pojedinci već i odnosi koji čine temelj porodice i zajednice.
Razoreni dom zato nije samo priča o jednoj porodici i njenoj sudbini. Kroz sudbine svojih junaka Perović postavlja pitanja o tome šta čovek dobija, a šta gubi kada zbog društvenog položaja ili materijalne koristi odustane od sopstvenih načela.
Slepi Brankovići
Slepi Brankovići su istorijska drama u stihu, zasnovana na jednom od potresnih događaja srpske prošlosti – oslepljenju Grgura i Stefana, sinova despota Đurđa Brankovića. Radnja je smeštena u Jedrene, na Uskrs 1441. godine, a u središtu drame nalazi se sultanija Mara, sestra Grgura i Stefana i žena sultana Murata.
Najsnažniji dramski sukob proizlazi iz Marinog unutrašnjeg rascepa. Ona je razapeta između bračne dužnosti i ljubavi prema braći, između odanosti Muratu i svesti o tome da je upravo on prognao njenog oca i ugrozio njenu porodicu. Mara pokušava da veruje da će njena ljubav prema Muratu biti dovoljna da spase braću, ali njegova sumnja i strah od Đurđevih sinova postepeno vode ka tragičnom ishodu.
Grgur i Stevan predstavljeni su kao mladići snažnog viteškog ponosa, koji ne žele da se ponize pred Muratom čak ni kada im je život ugrožen. Za njih je čast porodice i ime njihovog oca draže od sopstvene sigurnosti. Njihova odluka da se ne skrivaju i ne mole za milost postaje jedan od ključnih momenata drame. Nasuprot njihovom junačkom stavu stoji Murat, čiji se ponos postepeno pretvara u surovost.
Posebno je snažna završna scena u kojoj Mara, verujući da je Murat popustio pred njenim molbama, dočekuje braću, ali shvata da su već oslepljeni. Njena nada i ljubav u jednom trenutku se pretvaraju u užas i očaj. Tragedija tako dobija i porodičnu dimenziju: stradaju braća, sestra ostaje slomljena, a Murat, uprkos svojoj moći, ostaje suočen sa posledicama sopstvene surovosti.
U Slepim Brankovićima istorijski događaj postaje okvir za priču o časti, ljubavi, strahu, vlasti i žrtvi. Perović ne prikazuje samo jedan tragičan događaj iz prošlosti, već gradi dramu u kojoj se suprotstavljaju ljudska osećanja i surovi zakoni politike i vlasti. Zajedno sa Razorenim domom, ova drama predstavlja delo u kome se lične i porodične sudbine prepliću sa širim društvenim i istorijskim okolnostima.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge drame, među kojima su: Kraljeva seja i Demon Milana Jovanovića Morskog, Kanjoš Macedonović i Sestra Leke kapetana Dimitrija Mite Dimitrijevića, Car Lazar Matije Bana, Kuga i Bijedna Mara Nika Bartulovića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu www.portalibris.rs i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Razoreni dom i Slepi Brankovići pogledajte OVDE, a sva dela Miloša Perovića OVDE.