Издавачка кућа Порталибрис у једној књизи објављује две драме Милоша Перовића: Разорени дом и Слепи Бранковићи. Иако тематски и формално различите, обе драме показују Перовићево интересовање за снажне моралне сукобе, част, породичне односе и последице одлука које појединци доносе у тренуцима великих искушења.
Разорени дом
Разорени дом је једина Перовићева драма написана у прози, а аутор ју је објавио под псеудонимом Пијетро Косорић. У средишту драмске радње налази се сукоб два различита погледа на живот и друштвене вредности. На једној страни је поштен народ, коме су част, образ и морални принципи изнад материјалног интереса, док се на другој налази грађанство које је спремно да погази моралне обзире како би дошло до положаја, власти и богатства.
Перовић тако кроз породични и друштвени сукоб проговара о времену у коме се традиционалне вредности сударају са интересима и амбицијом. Наслов драме упућује не само на разарање једног дома већ и на шире последице моралног посртања. Када се част потисне пред користима, страдају не само појединци већ и односи који чине темељ породице и заједнице.
Разорени дом зато није само прича о једној породици и њеној судбини. Кроз судбине својих јунака Перовић поставља питања о томе шта човек добија, а шта губи када због друштвеног положаја или материјалне користи одустане од сопствених начела.
Слепи Бранковићи
Слепи Бранковићи су историјска драма у стиху, заснована на једном од потресних догађаја српске прошлости – ослепљењу Гргура и Стефана, синова деспота Ђурђа Бранковића. Радња је смештена у Једрене, на Ускрс 1441. године, а у средишту драме налази се султанија Мара, сестра Гргура и Стефана и жена султана Мурата.
Најснажнији драмски сукоб произлази из Мариног унутрашњег расцепа. Она је разапета између брачне дужности и љубави према браћи, између оданости Мурату и свести о томе да је управо он прогнао њеног оца и угрозио њену породицу. Мара покушава да верује да ће њена љубав према Мурату бити довољна да спасе браћу, али његова сумња и страх од Ђурђевих синова постепено воде ка трагичном исходу.
Гргур и Стеван представљени су као младићи снажног витешког поноса, који не желе да се понизе пред Муратом чак ни када им је живот угрожен. За њих је част породице и име њиховог оца драже од сопствене сигурности. Њихова одлука да се не скривају и не моле за милост постаје један од кључних момената драме. Насупрот њиховом јуначком ставу стоји Мурат, чији се понос постепено претвара у суровост.
Посебно је снажна завршна сцена у којој Мара, верујући да је Мурат попустио пред њеним молбама, дочекује браћу, али схвата да су већ ослепљени. Њена нада и љубав у једном тренутку се претварају у ужас и очај. Трагедија тако добија и породичну димензију: страдају браћа, сестра остаје сломљена, а Мурат, упркос својој моћи, остаје суочен са последицама сопствене суровости.
У Слепим Бранковићима историјски догађај постаје оквир за причу о части, љубави, страху, власти и жртви. Перовић не приказује само један трагичан догађај из прошлости, већ гради драму у којој се супротстављају људска осећања и сурови закони политике и власти. Заједно са Разореним домом, ова драма представља дело у коме се личне и породичне судбине преплићу са ширим друштвеним и историјским околностима.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге драме, међу којима су: Краљева сеја и Демон Милана Јовановића Морског, Кањош Мацедоновић и Сестра Леке капетана Димитрија Мите Димитријевића, Цар Лазар Матије Бана, Куга и Биједна Мара Ника Бартуловића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту www.portalibris.rs и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Разорени дом и Слепи Бранковићи погледајте ОВДЕ, а сва дела Милоша Перовића ОВДЕ.