Покојници и Успомене Михаила Полит-Десанчића представљају једно веома значајно културноисторијско остварење. Књига је већим делом заснована на личном искуству и присећању на значајне људе. Она започиње једним општим ставом писца о пролазности живота и о равнодушности људи према несрећи ближњег. Људи су склони забораву, те су тако многи људи који су учинили велике ствари за свој народ и отаџбину остали заборављени. Михаило Полит-Десанчић због тога износи колико је важно да се сачувају успомене на те људе и да се они не смеју предати забораву. Према томе, Покојници и Успомене су и једна врста омажа људима који су били значајни у пишчевом животу, али и у животу српског народа.
Након изношења општег става о животу, смрти и пролазности писац започиње причу о конкретном и главном догађају. Период који тематизују Покојници и Успомене обухвата буну из 1848/49. године, а средиште тог догађаја је град Нови Сад. Писац прави паралелу некад и сад и описује како је Нови Сад изгледао пре буне. О том периоду говори на основу прича својих предака и свог детињег искуства. Нови Сад се пре буне описује као полуоријентална варош која је одисала турским духом. Упркос томе српски народ је успевао да сачува своје навике, обичаје и патријархални поредак. Пре буне се живело раскошнијим животом – „и трговци и занатлије су били имућни људи”. Широке и ниске стреје, симиџинице и пијаце су давале одређену дозу присности. Међутим, то се са раслојавањем становништва и доласком Мађара изменило.
Покојници и Успомене такође представљају и јединствени каталог значајних личности и њихових имена. Неки од њих су и данас веома значајни у сећању српског народа, као на пример Вук Стефановић Караџић, Ђуро Даничић и Јован Бошковић, које је Полит-Десанчић назвао „дедом, оцем и унуком српске филологије”. Писац о тим личностима говори из једне личне перспективе, на основу сопственог искуства. Њихове карактерне особине представља кроз многобројне анегдоте, које су често пропраћене хумором. Истиче заслуге свакога од њих и тиме наглашава да се њихово деловање не сме заборавити у будућности. Дела тих људи ће остати и након њих и она ће их учинити бесмртнима. То потврђују и стихови нашег најпознатијег романтичара тог доба Бранка Радичевића: „Ал’ што певах неће пропанути / након мене хоће останути.” Ти стихови које Михаило Полит-Десанчић истиче говоре о непролазности уметности и уметничких дела, а самим тим и о положају уметника у једном друштву и систему. Кроз сећање на важне људе Полит-Десанчић отвара многа важна питања и осликава стање једног народа који је био приморан да се суочава са разним недаћама.
Сам наслов књиге – Покојници и Успомене – указује на то колико је писцу важно да тај период и личности о којима говори остану упамћени. Стога се труди да информације и описи буду што веродостојнији, и у томе успева. Информативност и детаљи дају овој књизи документарну вредност, што је веома значајно за истраживаче и историчаре који се баве изучавањем овог периода. Михаило Полит-Десанчић кроз целу књигу истиче храброст, упорност, истрајност и смелост српске војске, која није одустајала упркос многим тешкоћама и непријатељима. Осим тога, он истиче и њихово родољубље и спремност да се зарад српства изгуби и сопствени живот. Снагу за такве подвиге им је давала песма кроз коју су исказивали своју веселу природу.
Покојници и Успомене читаоцу пружају мноштво нових и занимљивих информација, података и отварају разне могућности за будућа истраживања и сазнања. Читалац сазнаје многе занимљивости о познатим људима за које се у јавности дотад није знало, или није смело говорити, те тако ствара једну нову и ширу слику о њима. Михаило Полит-Десанчић је једноставним стилом, који можда није толико књижевноуметнички обојен, представио један важан период и тако оставио будућим нараштајима добру основу за даља изучавања.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате књиге, као што су: Успомене Владана Ђорђевића, Из мојих успомена Милана Ђ. Милићевића, Београд пре сто година Михаила С. Петровића, Биљешке једног писца Сима Матавуља и многе друге.
Књигу Покојници и Успомене погледајте ОВДЕ, а сва дела Михаила Полит-Десанчића ОВДЕ.