Pokojnici i Uspomene Mihaila Polit-Desančića predstavljaju jedno veoma značajno kulturnoistorijsko ostvarenje. Knjiga je većim delom zasnovana na ličnom iskustvu i prisećanju na značajne ljude. Ona započinje jednim opštim stavom pisca o prolaznosti života i o ravnodušnosti ljudi prema nesreći bližnjeg. Ljudi su skloni zaboravu, te su tako mnogi ljudi koji su učinili velike stvari za svoj narod i otadžbinu ostali zaboravljeni. Mihailo Polit-Desančić zbog toga iznosi koliko je važno da se sačuvaju uspomene na te ljude i da se oni ne smeju predati zaboravu. Prema tome, Pokojnici i Uspomene su i jedna vrsta omaža ljudima koji su bili značajni u piščevom životu, ali i u životu srpskog naroda.
Nakon iznošenja opšteg stava o životu, smrti i prolaznosti pisac započinje priču o konkretnom i glavnom događaju. Period koji tematizuju Pokojnici i Uspomene obuhvata bunu iz 1848/49. godine, a središte tog događaja je grad Novi Sad. Pisac pravi paralelu nekad i sad i opisuje kako je Novi Sad izgledao pre bune. O tom periodu govori na osnovu priča svojih predaka i svog detinjeg iskustva. Novi Sad se pre bune opisuje kao poluorijentalna varoš koja je odisala turskim duhom. Uprkos tome srpski narod je uspevao da sačuva svoje navike, običaje i patrijarhalni poredak. Pre bune se živelo raskošnijim životom – „i trgovci i zanatlije su bili imućni ljudi”. Široke i niske streje, simidžinice i pijace su davale određenu dozu prisnosti. Međutim, to se sa raslojavanjem stanovništva i dolaskom Mađara izmenilo.
Pokojnici i Uspomene takođe predstavljaju i jedinstveni katalog značajnih ličnosti i njihovih imena. Neki od njih su i danas veoma značajni u sećanju srpskog naroda, kao na primer Vuk Stefanović Karadžić, Đuro Daničić i Jovan Bošković, koje je Polit-Desančić nazvao „dedom, ocem i unukom srpske filologije”. Pisac o tim ličnostima govori iz jedne lične perspektive, na osnovu sopstvenog iskustva. Njihove karakterne osobine predstavlja kroz mnogobrojne anegdote, koje su često propraćene humorom. Ističe zasluge svakoga od njih i time naglašava da se njihovo delovanje ne sme zaboraviti u budućnosti. Dela tih ljudi će ostati i nakon njih i ona će ih učiniti besmrtnima. To potvrđuju i stihovi našeg najpoznatijeg romantičara tog doba Branka Radičevića: „Al’ što pevah neće propanuti / nakon mene hoće ostanuti.” Ti stihovi koje Mihailo Polit-Desančić ističe govore o neprolaznosti umetnosti i umetničkih dela, a samim tim i o položaju umetnika u jednom društvu i sistemu. Kroz sećanje na važne ljude Polit-Desančić otvara mnoga važna pitanja i oslikava stanje jednog naroda koji je bio primoran da se suočava sa raznim nedaćama.
Sam naslov knjige – Pokojnici i Uspomene – ukazuje na to koliko je piscu važno da taj period i ličnosti o kojima govori ostanu upamćeni. Stoga se trudi da informacije i opisi budu što verodostojniji, i u tome uspeva. Informativnost i detalji daju ovoj knjizi dokumentarnu vrednost, što je veoma značajno za istraživače i istoričare koji se bave izučavanjem ovog perioda. Mihailo Polit-Desančić kroz celu knjigu ističe hrabrost, upornost, istrajnost i smelost srpske vojske, koja nije odustajala uprkos mnogim teškoćama i neprijateljima. Osim toga, on ističe i njihovo rodoljublje i spremnost da se zarad srpstva izgubi i sopstveni život. Snagu za takve podvige im je davala pesma kroz koju su iskazivali svoju veselu prirodu.
Pokojnici i Uspomene čitaocu pružaju mnoštvo novih i zanimljivih informacija, podataka i otvaraju razne mogućnosti za buduća istraživanja i saznanja. Čitalac saznaje mnoge zanimljivosti o poznatim ljudima za koje se u javnosti dotad nije znalo, ili nije smelo govoriti, te tako stvara jednu novu i širu sliku o njima. Mihailo Polit-Desančić je jednostavnim stilom, koji možda nije toliko književnoumetnički obojen, predstavio jedan važan period i tako ostavio budućim naraštajima dobru osnovu za dalja izučavanja.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate knjige, kao što su: Uspomene Vladana Đorđevića, Iz mojih uspomena Milana Đ. Milićevića, Beograd pre sto godina Mihaila S. Petrovića, Bilješke jednog pisca Sima Matavulja i mnoge druge.
Knjigu Pokojnici i Uspomene pogledajte OVDE, a sva dela Mihaila Polit-Desančića OVDE.