Niz pripovedaka Milan Nedeljković objavio je u dve knjige: 1898. i 1899. godine u Sremskim Karlovcima. Ovo Portalibrisovo izdanje objedinjuje ove dve zbirke i na jednom mestu sada se nalazi svih četrnaest priča koje on potpisao samo pseudonimom: Milan.
Vrlo malo, gotovo samo nekoliko rečenica da danas možemo pronaći o ovom autoru i njegovom književnom delu. To je, nažalost, tako u mnogim slučajevima, naročito kada su u pitanju međuratni pisci i međuratna književnost, pa je zato ova edicija Otrgnuto od zaborava još dragocenija što se izuzetno retka dela ponovo čine dostupna čitaocima i što možemo da saznamo mnogo toga o zaboravljenim, ali nekada vrlo važnim imenima. Milan Nedeljković rođen je 1865. godine u Sremskoj Kamenici. Školovao se u važnim kulturnim središtima – Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Nakon toga studije je nastavio u Gracu, gde je i diplomirao. Mada ga mi sada pominjemo prvenstveno kao književnika, bio je prevodilac sa engleskog jezika, narodni poslanik i član Vrhovnog upravnog saveta Srpske patrijaršije. Bio je direktor Državne trgovačke akademije, i to u periodu kada se gradila nova zgrada i značajno je doprineo osavremenjivanju nastave i razvijanju stručnog ekonomskog obrazovanja. Sarađivao je sa časopisom Brankovo kolo, a Niz pripovedaka je njegovo najpoznatije književno delo.
Ove priče Milana Nedeljkovića govore o svakodnevici običnih ljudi, njihovim nesrećnim sudbinama i borbi da prežive ili pak budu prihvaćeni. Neki od njih odmalena su ostali siročići, nekima bog nije dao lepotu, pa moraju da budu otuđeni od ljudi, a neki se suočavaju sa siromaštvom ili bolestima. Ipak, ne čini se da bilo ko od njih želi tako lako da odustane od života. Naprotiv, deluje da su puni nade u bolju i lepšu budućnost. Zato ih Nedeljković i piše jednostavnim stilom i trudi se da zrače vedrinom i da čitaoca podstaknu na pozitivne misli zabavu. Nekoliko priča iz zbirke Niz pripovedaka, poput Prava ljubav, Bura u čaši vode, Evina krv, Tako to biva u modernom svetu, uveravaju nas da je samo istinska ljubav vredna i stalna:
„Kako li je lepa priroda, kako li mio život! Pa još kad ga obasjavaju zraci srećne ljubavi, onda je zaista raj. O, ja sam neizmerno srećan već pri samoj pomisli da ćete mi vi taj lepi život još ulepšati kad ga budem uz vas provodio.”
Milan Nedeljković u prvoj i drugoj knjizi Niz pripovedaka bira da bar u jednoj priči sagleda društvo, njegove pojave i stavove u ovom životu. Naravno, on to radi kritički, sa dozom ironije i satire. Govoreći o pravoj ljubavi, on želi da istakne mišljenje savremenog sveta. Devojka, sama odgajana u nebrizi, blagostanju, ljubavi, ostala je hladna srca i vrlo razmažena i uobražena. Njene reči o braku zaboleće do kostiju čoveka koji je voli i koji je pomislio da može s njom da gradi porodicu.
„Ili valjda tek nećete hteti tvrditi da ljubav u braku može biti zaista i istinita i postojana? Zar može čovek ljubiti zauvek samo jedno i isto lice? […] Od prvog početka brak je iluzija i obmana, neprirodna veza „postojanom ljubavlju”, tj. nečim što ne može biti, a zatim robovanje predrasudi te nepokolebljive ljubavi i robovanje deci.”
U prvoj knjizi Niz pripovedaka je i priča Najveća žrtva, koja govori o ljubavi prema svojoj otadžbini. Da pomognu svojim ljudima, i da oduže svoj dug veri i narodu svom, roditelji su spremni da izgube sva tri sina u ratu.
Interesantno je što Milan Nedeljković piše i o problemu književnika. Kao i danas, i u devetnaestom veku nije bila nikakva pomama i želja da se čitaju književna dela. Pisci su se mučili da pronađu izdavača koji bi im objavio knjigu, a naročito su imali poteškoća ako su pisali poeziju. Izdavači su odbijali prvenstveno zbog novca, jer od knjiga, posebno pesama, nije bilo nikakve zarade. Takođe, Nedeljković naglašava i da se ipak čitalo, ali čitaoci su birali prevode strane literature i voleli su romane. Čak ni najbliži piščevi nisu bili oduševljeni i radi da pomognu da se objavi knjiga. Jedan citat koji ide u prilog ovome je iz pripovetke Takav ti je svet, iz zbirke Niz pripovedaka.
„Dakle, ja uložim svoj novac i štampam vaše pesme, pa ih iznesem na pazar. Šta vi mislite, koliko primeraka ja mogu prodati? Najviše trideset do četrdeset, i to da ih silom naturim. Ko vam čita danas pesme? Niko! Gleda svak svog posla u ovim rđavim vremenima, pa nije nikom do njih. Pa onda, da ste pesnik već na glasu, još i kojekako, al’, bogme, ovako… A, aferim da ste mi doneli kakav lep preveden roman ili pripovetku, na primer, što sa francuskog, pa pikantno, to je nešto drugo, tu bi se dalo nešto uraditi i zaslužiti! Izdali bi’ to u jeftinim sveščicama, pa bi i na vas nešto dobiti otpalo. Ali pesme, pa još jednog početnika bez imena, pesme u današnje vreme! Ih!…”
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zbirke pripovedaka srpskih pisaca: Ljudi na ostrvu Nika Bartulovića, Teška iskušenja Grigorija Božovića, Seljaci Nikole Lopičića, Kroz život Dušana Radića, Večito dužni Anđelka Krstića, Ramazanske večeri Branislava Nušića i mnoge druge.
Knjigu Niz pripovedaka Milana Nedeljkovića pogledajte OVDE.
