Светислав Ђурђевић (1860–1891) био је српски драмски писац и глумац. Рођен је на Убу у богатој трговачкој породици. Интересовање за глуму показао је у својим школским и студентским данима, због чега и напушта студије у Бечу и враћа се у Србију, где 1883. године ступа на сцену Народног позоришта у Београду. Та прва улога била му је у комаду Сеоски лола. Ове године ушао у је позоришну путујућу трупу Фотија Иличића. Од наредне је у постави глумачког ансамбла Српског народног позоришта у Новом Саду, у ком остаје све до 1886. године. Започевши глумачку каријеру са мањим улогама, све је више напредовао, те је добио и веће улоге у нашој, али и француској драми. Неке од његових битнијих улога су у комадима: Смрт Стефана Дечанског Јована Стерије Поповића, Протекција Бранислава Нушића, Лазар Милоша Цветића, Хамлет Шекспиров. У времену кад је био без посла у позоришту, укључивао се у путујуће дружине. Олга Марковић, уредник издања за Музеј позоришне уметности Србије, каже да се претпоставља да је за потребе репертоара ових дружина Светислав Ђурђевић написао друштвену драму Лажна исправа.
Ова драма представља српско варошко друштво у другој половини 19. века. Премијерно је изведена у Народном позоришту 20. априла 1889. године и једанпут је репризирана два дана касније. Ова представа прошла је прилично незапажено од стране јавности и штампе. Постоји податак да је играна и у Смедереву 28. августа 1893. године.
У Лажној исправи, драми у пет чинова, Светислав Ђурђевић разоткрива поједине лоше људске особине, међу којима су непоштење, исквареност, користољубивост, неискреност, спремност на подвалу итд. Док приказује ове штетне појаве, Ђурђевићу је циљ да истовремено читаоцу укаже на важност њиховог уочавања и искорењивања из друштва. Тако ова драма припада реалистичној драми са просветитељским идејама.
Главни заплет проистиче из заваде двојице комшија. Њихова свађа око имања и новца, мада испрва безазлена, прерасла је у озбиљан сукоб и морао је бити ангажован адвокат и судство. Адвокат је један од познаника, тј. пријатеља. О расту свађе дознаје се на слави богатог трговца, добронамерног породичног човека, који, када га обавесте о томе како ће један од завађених изгубити све тужећи се и када му кажу да је најбоље што пре да их помире, не часи часа. Верујући у потпуности својим гостима, пријатељима, и сматравши да сви желе само најбоље, без устезања пристаје и потписује документ – фалсификат! Овако је Милан Тодоровић, овај угледни трговац, постао жртва својих пријатеља и њихових планова. Будући да сам није склон сплеткама, није ни помислио да може упасти у невољу, која ће га коштати слободе, здравља, угледа, финансија и на крају – одвојити од жене и деце. У једном моменту, немоћан потпуно, вапије за својом чашћу и жали што није веровао својој жени, једином верном другу свом.
МИЛАН:
Боље је и умрети него под срамотом живети! Све, све што сте ми учинили, ја бих вам радо опростио; али што ми част моју узесте и окаљасте, то вам не могу никада опростити!
Светислав Ђурђевић је драму Лажна исправа поделио у пет чинова: први, други, четврти и пети догађају се у кући Милана Тодоровића, а трећи у окружном суду. Између првог и другог чина је период од пет месеци, другог и трећег – осамнаест, трећег и четвртог – један, а између четвртог и петог је осам година.
Ово је драма која говори о пријатељству, доброчинству, љубави и покајању… На крају, научићемо да се прави пријатељи у злу познају.
Мада Лажна исправа носи веома јаку поуку и значајна је у погледу тема које покреће, на њу се заборавило, остала је скрајнута. Тек Музеј позоришне уметности Србије поново је враћа међу читалачку публику, а сада у сарадњи са њима и Порталибрис обогаћује своју едицију Отргнуто од заборава. И сам Светислав Ђурђевић непознат је јавности и мало података се може наћи о његовом животу. Један од разлога је и тај што га је тешка болест приморала да се повуче, па је умро млад – у својој тридесет другој години.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате драме српских писаца, као што су: Одсудни тренуци Милана Савића, Развод брака Јаше Томића, Мистер долар Бранислава Нушића, Несуђени Милана Јовановића, Госпођица као сељанка Милорада Шапчанина, Пријатељи Лазара Лазаревића и бројне друге.
Књигу Лажна исправа погледајте ОВДЕ, а сва дела Светислава Ђурђевића ОВДЕ.