Књига Изабрана дела Вида Вулетића Вукасовића, коју је Порталибрис објавио, представља јединствено издање које обједињује две књиге: Последњи хајдуци у Лици и у другим неким нашим крајевима и Мудри Ћосо.
У делу Последњи хајдуци у Лици и у другим неким нашим крајевима Вукасовић детаљно приказује живот хајдука у Лици, Босни и Херцеговини и Далмацији. Хајдуци су приказани као комплексне личности – истовремено бунтовници, освајачи и заштитници слабијих. Њихови начини за преживљавање укључивали су стално кретање, тражење сигурних уточишта код пријатеља, избегавање турског прогона и сналажење у неприступачном терену, најчешће по планинским врлетима. Иако су пљачкали и узимали откуп, хајдуци су често помагали сиромашнима и немоћнима. Вид Вулетић Вукасовић описује њихове поступке детаљно и сликовито – од застрашивања имућних трговаца и бегова, преко прикупљања плена и новца, до бриге о заробљеницима и локалном становништву. Ове приче не само да оживљавају историјски контекст већ и преносе дух заједнице и моралне дилеме онога времена.
О хајдуцима су многи писали, а још Вук Караџић их помиње у свом Српском рјечнику 1852. године, што ће Вид Вулетић Вукасовић поменути у књизи Последњи хајдуци у Лици и у другим неким нашим крајевима: „У Босни и у Херцеговини хајдуци се зову и Црногорци и њихови ускоци, који одонуд излазе те људе (понајвише Турке) харају и убијају, пак се опет враћају к својијем кућама. Тако су се звали и они јунаци нашијех пјесама који су отприје, особито у XVI и XVII вијеку излазили из млетачкога приморја, те четовали на турској крајини. И Турци имају хајдука који се зову кесеџије, али су они коњици и не крију се онако као српски, него иду и зло чине јавно. Оваки су хајдуци били и крџалије, као што је казано (309–310), који су постали у Уруменлији послије пошљедњега њемачкога рата. Било их је много хиљада и с њима је Пасманџија разбио царску војску (1796). Они су били највише Турци, али су у своје друштво примали и хришћане, јер су слабо марили и за какав закон. Они су ударали на вароши и уцјењивали их да их не налазе и не харају, као што су похарали и раселили знатну цинцарску варош Воскопоље, а послије су се наимали у паша и у другијех турскијех старјешина који су се били између себе, па кад им један не би могао плаћати, они би отишли и другоме. Тако је знатни њихов старјешина Гушанац Алија 1804. године, чувши да се Срби бију с дахијама, дошао у Биоград са једном хиљадом својијех храбрих другова, који су готово сви осим њега у Србији кости оставили. Које српски рат, које московски од године 1807. и 1812, потрошили су их готово све. Крџалије су ишле на коњима и били су одјевени у свилу и кадифу и оковани у сребро и злато; гдјекоји су водили уза се и робиње, које су у мирно доба играле и пјевале, а у бојевима држале им коње кад би се они пјешице тукли.”
Супротно хајдуцима, Мудри Ћосо је јунак чија моћ није у физичкој снази, већ у мудрости, сналажљивости, довитљивости. Вид Вулетић Вукасовић приповеда о Ћоси, симболу народне мудрости, о његовој духовитости, оштроумности и разним згодама и незгодама. Лик Ћосе инспирисан је животом познатог баснописца Езопа, али је прилагођен локалном духу Вукасовићевог краја. Ћосо је рођен у Босни, још у време владавине бана Кулина, и одликује се изузетном способношћу расуђивања и праведног деловања. Физички ситне грађе, грбав и неупадљив, Ћосо надмашује све око себе својим умом и помажући немоћнима. Његова домишљатост долази до изражаја у ситуацијама у којима цар и најмудрији саветници покушавају да га надмудре, али Ћосо увек проналази праведна решења. Приче о Ћоси су испуњене хумором, поукама и алегоријама, чинећи га симболом народне мудрости и вештине сналажења у свакодневном животу.
Обједињено издање Изабрана дела Вида Вулетића Вукасовића пружа читаоцу свеобухватан увид у народну традицију и културни идентитет. Књига је богато језички обликована, са народним изразима и дијалектима који оживљавају дух прошлих времена. Последњи хајдуци у Лици и у другим нашим крајевима и Мудри Ћосо, иако различити, повезују се кроз универзалне вредности – храброст, мудрост, праведност и домишљатост. Њихове приче истовремено забављају и поучавају.
За све који желе да истраже свет хајдука, мудрост Ћосе и богатство народних предања, Изабрана дела су незаобилазно штиво – књига која спаја забаву, поуку и културно наслеђе у једном издању. Посебно је вредна за родитеље и наставнике, јер на приступачан начин преноси народне мудрости новим генерацијама, а истовремено је и атрактивна за ученике, јер, користећи се савременим технологијама, могу направити дигиталну презентацију и упоредити хајдуке о којима су већ научили са онима који се код Вида Вулетића Вукасовића помињу. Такође им може бити интересантно да лик мудрог Ћосе упореде са Насрадин хоџом или са Ером.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе се и друге занимљиве књиге из наше народне књижевности: Српске народне бајке и приче, Српске народне приповетке 1 и Српске народне приповетке 2 Веселина Чајкановића, Циганске народне приповетке Тихомира Ђорђевића, Српске народне приповијетке Вука Стефановића Караџића, Наша народна књижевност Јаше Продановића, Српске народне пјесме III Вука Стефановића Караџића.
Књигу Изабрана дела погледајте ОВДЕ, а сва дела Вида Вулетића Вукасовића ОВДЕ.