Ivanjski krijesovi predstavljaju zbirku od sedam novela kojima je obuhvaćen veliki dijapazon tema. U njima je zastupljen motiv ženske lepote, ljubavi, zatim motiv usamljenosti, nepravde, rata, smrti… Prva novela nosi naziv Listova rapsodija, što će čitaoca odmah asocirati na prisustvo još jedne umetnosti – muzike. Taj momenat se može smatrati romantičarskim, jer su romantičari bili pisci osećanja i često su ih izražavali kroz muziku. Glavna junakinja Lucija je pravi primer jedne romantične duše, koja je usamljena i otuđena od drugih ljudi. Njena tuga i čežnja za nekim njoj sličnim dolazi do izražaja prilikom izvedbe jedne Listove kompozicije. Lucijina lepota i talenat postaju glavni predmet posmatranja nepoznatog „gospodina sa bijelom ružom”, koji će u njoj probuditi najlepša osećanja.
U noveli Visko Sila Bartulović obrađuje jednu veoma važnu temu, a to je odnos gospodara i slugu, tj. odnos jačih i slabijih. Glavni junak je dečak Visko, koji zajedno sa svojim ocem radi kod gospodara na imanju. Posle nekog vremena Visko postaje žrtva nasilja i zbog toga odlučuje da više ne radi na imanju. Na molbu svog oca Visko će se vratiti na imanje, ne znajući da će taj povratak biti velika prekretnica u njegovom životu. Andrić je u svojoj zbirci pripovedaka Deca isticao koliko su dečja osećanja važna i da ih nikako ne smemo zanemarivati, jer „Mali ljudi, koje mi zovemo ’deca’, imaju svoje velike bolove i duge patnje…” Upravo je ovaj Andrićev citat Bartulović potcrtao u svojoj noveli.
Biografska činjenica koja je važna za razumevanje Bartulovićeve zbirke Ivanjski krijesovi jeste ta da je on nekoliko godina bio u zatočeništvu u Mariboru, gde je ćeliju delio sa Ivom Andrićem. Ono što je karakteristično za Andrića jeste upliv mitskih elemenata u fabulu koji je prekrivaju mističnim velom. Novela Paklena tako govori o jednom htonskom mestu koje nalikuje samom paklu, pa otuda i dobija naziv. U centru pakla se nalazi Sotona koji je nekada bio čovek, a sada je višćun (veštica u muškom obliku). Kroz priču o Sotoni Bartulović provlači i narodna verovanja koja se vezuju za njegov lik, što takođe podseća na Andrićev pripovedni postupak. Konkretno ovu novelu možemo povezati sa jednom od priča iz Andrićevog romana Na Drini ćuprija koja govori o Milanu Glasinčaninu i njegovoj borbi sa đavolom. Na taj način se cela priča bliže približava običnom čoveku iz naroda čiji se život zasniva na usmenim predanjima i verovanjima.
Naslov zbirke Ivanjski krijesovi takođe ima prizvuk narodnih običaja. Poznato je da su žene uoči praznika Ivanjdana plele vence od lekovitih trava i kasnije ih kačile na vrata od kuće, odnosile u njivu, stavljale na glavu, sve u nadi da će im lekovita svojstva tog bilja pomoći (Veselin Čajkanović, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama). Implicitan zaključak bi mogao biti da krijesovi iz naslova ukazuju na praznične vence, te da svaka od ovih Bartulovićevih novela ima lekovito dejstvo na čitaoca.
Najobimnije novele u zbirci Ivanjski krijesovi su Mare Danica i Plava, koje imaju određene poetičke srodnosti. U navedenim novelama glavni motiv je ženska lepota i ljubav koja nailazi na različite vidove prepreka. U noveli Mare Danica motiv lepote se oslikava u samom liku Mare i uzdiže do kosmičkih razmera, a na to ukazuje i nadimak Danica, koji je svrstava među najsjajnije zvezde. U jednom trenutku će i sama Mara postati očarana svojom lepotom, te neće dovoditi u pitanje svoju dopadljivost. Sličan pogled na sopstvo imaće i junakinja Plava iz istoimene novele. Lepota će u njenom slučaju dovesti i do kobnog završetka, jer njena ljubav neće biti ostvarena.
Zbirkom Ivanjski krijesovi Bartulović je uspeo da obuhvati glavne teme kojima je bio obuzet i da ih predstavi čitaocu na svojstven način. Na planu pripovedanja se pokazao kao izuzetno vešt pisac, koji ume da se izrazi i u kratkim i u dužim pripovednim formama.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze se i druge zbirke priča, među kojima su: Teška iskušenja, Uzgredni zapisi, Neizmišljeni likovi Grigorija Božovića, Kroz život Dušana Radića, Ispod Ozrena Stojana Živadinovića, Iz raznijeh krajeva Sima Matavulja i mnoge druge.
Knjigu Ivanjski krijesovi pogledajte OVDE, a sva dela Nika Bartulovića OVDE.