Ивањски кријесови представљају збирку од седам новела којима је обухваћен велики дијапазон тема. У њима је заступљен мотив женске лепоте, љубави, затим мотив усамљености, неправде, рата, смрти… Прва новела носи назив Листова рапсодија, што ће читаоца одмах асоцирати на присуство још једне уметности – музике. Тај моменат се може сматрати романтичарским, јер су романтичари били писци осећања и често су их изражавали кроз музику. Главна јунакиња Луција је прави пример једне романтичне душе, која је усамљена и отуђена од других људи. Њена туга и чежња за неким њој сличним долази до изражаја приликом изведбе једне Листове композиције. Луцијина лепота и таленат постају главни предмет посматрања непознатог „господина са бијелом ружом”, који ће у њој пробудити најлепша осећања.
У новели Виско Сила Бартуловић обрађује једну веома важну тему, а то је однос господара и слугу, тј. однос јачих и слабијих. Главни јунак је дечак Виско, који заједно са својим оцем ради код господара на имању. После неког времена Виско постаје жртва насиља и због тога одлучује да више не ради на имању. На молбу свог оца Виско ће се вратити на имање, не знајући да ће тај повратак бити велика прекретница у његовом животу. Андрић је у својој збирци приповедака Деца истицао колико су дечја осећања важна и да их никако не смемо занемаривати, јер „Мали људи, које ми зовемо ’деца’, имају своје велике болове и дуге патње…” Управо је овај Андрићев цитат Бартуловић потцртао у својој новели.
Биографска чињеница која је важна за разумевање Бартуловићеве збирке Ивањски кријесови јесте та да је он неколико година био у заточеништву у Марибору, где је ћелију делио са Ивом Андрићем. Оно што је карактеристично за Андрића јесте уплив митских елемената у фабулу који је прекривају мистичним велом. Новела Паклена тако говори о једном хтонском месту које наликује самом паклу, па отуда и добија назив. У центру пакла се налази Сотона који је некада био човек, а сада је вишћун (вештица у мушком облику). Кроз причу о Сотони Бартуловић провлачи и народна веровања која се везују за његов лик, што такође подсећа на Андрићев приповедни поступак. Конкретно ову новелу можемо повезати са једном од прича из Андрићевог романа На Дрини ћуприја која говори о Милану Гласинчанину и његовој борби са ђаволом. На тај начин се цела прича ближе приближава обичном човеку из народа чији се живот заснива на усменим предањима и веровањима.
Наслов збирке Ивањски кријесови такође има призвук народних обичаја. Познато је да су жене уочи празника Ивањдана плеле венце од лековитих трава и касније их качиле на врата од куће, односиле у њиву, стављале на главу, све у нади да ће им лековита својства тог биља помоћи (Веселин Чајкановић, Речник српских народних веровања о биљкама). Имплицитан закључак би могао бити да кријесови из наслова указују на празничне венце, те да свака од ових Бартуловићевих новела има лековито дејство на читаоца.
Најобимније новеле у збирци Ивањски кријесови су Маре Даница и Плава, које имају одређене поетичке сродности. У наведеним новелама главни мотив је женска лепота и љубав која наилази на различите видове препрека. У новели Маре Даница мотив лепоте се осликава у самом лику Маре и уздиже до космичких размера, а на то указује и надимак Даница, који је сврстава међу најсјајније звезде. У једном тренутку ће и сама Мара постати очарана својом лепотом, те неће доводити у питање своју допадљивост. Сличан поглед на сопство имаће и јунакиња Плава из истоимене новеле. Лепота ће у њеном случају довести и до кобног завршетка, јер њена љубав неће бити остварена.
Збирком Ивањски кријесови Бартуловић је успео да обухвати главне теме којима је био обузет и да их представи читаоцу на својствен начин. На плану приповедања се показао као изузетно вешт писац, који уме да се изрази и у кратким и у дужим приповедним формама.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе се и друге збирке прича, међу којима су: Тешка искушења, Узгредни записи, Неизмишљени ликови Григорија Божовића, Кроз живот Душана Радића, Испод Озрена Стојана Живадиновића, Из разнијех крајева Сима Матавуља и многе друге.
Књигу Ивањски кријесови погледајте ОВДЕ, а сва дела Ника Бартуловића ОВДЕ.