Istorija Srpskog ustanka, objavljena posthumno u dva toma, 1898. i 1899. godine, predstavlja jedno od značajnijih i obimnijih dela o istoriji Srbije s početka 19. veka. Podeljena je na deset knjiga: poslednja se završava godinom 1812, a što se tiče događaja iz 1813, našlo se vrlo malo delova u rukopisu. Batalaka nije stigao za svog života da odštampa delo, pa je u testamentu ostavio Nikoli Krstiću time da se bavi i da sređuje rukopis. Krstić nije uspeo da odštampa Istoriju Srpskog ustanka, po želji Lazara Arsenijevića Batalake, već je zadatak poverio Srpskoj kraljevskoj akademiji.
Batalaka se vrlo trudio da ova knjiga o Karađorđu i Prvom srpskom ustanku bude istinita, ali i stilski sređena, te je pokušavao da pronađe koga učenog koji bi mu u tome pomogao. Prikupljao je dokumentarnu građu, iznosio kritičke poglede, a sve to kako bi delo bilo potpuno. Pre svega Istorija Srpskog ustanka treba da predstavi jedan od najvažnijih događaja srpske istorije i da opiše ličnosti koje su ostavile traga, te je i bilo bitno da Lazar Arsenijević Batalaka uradi posao kako dolikuje. Kako bi što bolje pristupio radu i da bi rezultat bio valjan, bile su mu neophodne decenije rada na ovom zadatku, smatrajući ga jednim od prvih u svom životu. Neumorno je pregledao službena pisma, akta, razne prepiske i sve ostalo što mu je moglo biti od značaja.
Batalaka sistematično piše o srpsko-turskim odnosima 1804–1813. godine, borbama za oslobođenje, pregovorima, uticajima ruske, austrijske i francuske politike na formiranje srpske države. Najviše se bavi Karađorđem i Rodofinikinom, koji su imali značajnu ulogu u istoriji Srbije, a sam Vožd je za autora Istorije Srpskog ustanka bio izuzetna ličnost i dopadala mu se njegova politika. Osim što čitaocu ovo veliko delo pruža uvid u istorijske i političke okolnosti, ono upućuje i na društvene i kulturne prilike za vreme trajanja Prvog ustanka i, budući da je Lazar Arsenijević Batalaka važio za jednog od najobrazovanijih ljudi tog vremena, važno je, a istovremeno i interesantno što se može više saznati o nastanku i radu Velike škole.
Važno je napomenuti da je Lazar Arsenijević Batalaka posle 1813. godine napustio Srbiju i prešao u Austriju, a kasnije i u Rusiju, i tako je dobio priliku da bude u blizini ustaničkih vođa: Karađorđa, Janićija Đurića, Luke Lazarevića itd. Batalaka je i sam bio savremenik Prvog srpskog ustanka, prisutan je u mnogim događajima, pa je njegova Istorija Srpskog ustanka, s te strane, memoarsko delo. Nema sumnje da je izražena subjektivnost, ali on vrlo poštuje činjenice, te sve zajedno daje delu posebnu vrednost.
Osnovna namera Batalakina bila je da ovu Istoriju napiše pregledno i da bude razumljiva, ali i da zainteresuje i poduči čitaoce – u tome je uspeo. Knjigu je započeo o janičarstvu i uopšte životu Srba pod Turcima, Karađorđevom pozivu na ustanak, pregovorima s Turcima, velikim bitkama, među kojima je i ona na Mišaru, Rodofinikinovim postupcima, odnosima Rusije i Srbije, a završava je događajima s kraja 1811. i 1812. godine, Bukureškim mirom i posledicama ovog mira, skupštinom u Vraćevšnici…
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge knjige o Prvom srpskom ustanku i Karađorđu: Karađorđe i Prvi srpski ustanak Vladimira Ćorovića, Karađorđe Milenka M. Vukićevića, Memoari Prote Mateje Nenadovića, Kazivanja Voždovih ratnika o Prvom srpskom ustanku itd. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Istoriju Srpskog ustanka pogledajte OVDE, a sva dela Lazara Arsenijevića Batalake OVDE.