Живан Живановић (1852–1931), српски политичар, државни саветник, историчар и учитељ, оставио је значајан траг у јавном животу Србије како кроз свој политички рад, тако и кроз бројна историјска и публицистичка дела.
Родио се у Живковцима, у угледној српској трговачкој породици. Његов отац био је први писмен човек у овом месту, а деда му је био Живан Стојановић, качерски кнез и учесник Првог и Другог српског устанка, који је остао познат по томе што је повео качерске устанике у бој на Чачак 1815. године. Отац Живана Живановића веома је улагао у образовање свог сина, па га је након завршене основне школе повео пешке у Београд како би га уписао у гимназију, што је био почетак Живановићевог образовног и животног пута. У Београду долази у породицу Јанка Шафарика да ради као послуга. Показавши се као вредан, притом одличан ђак, Шафарик се одлучује да преузме бригу о њему, те му постаје старатељ и учитељ. Након гимназије одлази у Учитељску школу у Крагујевац, завршава је и постаје учитељ. Као државни стипендиста упућен је у Немачку, где је у Готи и Халберштату студирао педагошке науке, а потом је 1875. године прешао у Јену да се посвети изучавању природних наука. Студије је привремено прекинуо како би као добровољац учествовао у српско-турским ратовима, након чега се вратио у Берлин и довршио своје образовање.
Када је 1879. године дипломирао, Живан Живановић се вратио у Србију. Радио је као професор у Великом Градишту, Нишу, Пироту и Београду. Био је професор петнаест година. Од 1887. почиње више да се занима за политику. Упознао се са Јованом Ристићем, постао му близак пријатељ и сарадник, а онда је и ушао у Либералну странку, којој је на челу био Ристић. Живановић се у Народној скупштини појавио као посланик ове странке. Године 1892. постао је члан Државног савета.
Током владавине Владана Ђорђевића Живан Живановић био је министар народне привреде, а за време владе Димитрија Цинцар-Марковића био је министар просвете од 3. маја до 11. јуна 1903. године. Ове године се повукао из политичког јавног живота због Мајског преврата. Наиме, Живановић је био ожењен сестром Драгутина Димитријевића Аписа, с којим су заједно живели у кући. Иако никада није доказано да је био умешан у заверу, чињеница да су се завереници често састајали у његовој кући оставила је сенку на његов политички положај.
Био је стар да би учествовао у балканским ратовима, али је у њима изгубио свог најстаријег сина. За време Првог светског рата, 9. јула 1916. године, Живан Живановић је ухапшен, а онда и интерниран у логор Нежидер у Мађарској, у ком је остао до 26. октобра 1918.
Живановић је сарађивао са бројним листовима. Публицистички рад започео је у листу Јавност 1873. године. Касније је писао за Исток, Српску независност, Нову независност, Српску заставу. Написао је више политичких чланака и расправа, као и радова из педагогије и природних наука. Његове најпознатије књиге су Политичка историја Србије (1–4), Ниш и нишке знаменитости, Мемоари Стевана Стевче Михаиловића, Србија у ратовима.
Живан Живановић је био један од оснивача Српске књижевне задруге и члан њеног Управног одбора од оснивања, 30. априла 1892. Последња седница којој је присуствовао била је 30. априла 1931, непосредно пред смрт. Такође, учествовао је и у оснивању Друштва Светог Саве. Био је члан одбора за подизање Храма Светог Саве.
Сва дела Живана Живановића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.