Милован Глишић (1847–1908)
Милован Глишић био је српски приповедач и преводилац, један од зачетника и најистакнутијих писаца српског реализма. Рођен је у месту Градац ког Ваљева 19. јануара 1847. године. Основну школу уписује у Ваљеву, и одмах прескаче први разред, јер су га родитељи, отац Ђорђе и мајка Јевросима, већ научили да чита и пише. Од њих је вероватно и усвојио љубав према народној песми и причи. У Београду је завршио гимназију, а због тешког материјалног стања у породици морао је сам да се издржава служећи по газдинским кућама. Отац му умире 1865. године, па материјална ситуација постаје још тежа. Кратко је студирао технику на Великој школи у Београду, да би се онда пребацио на студије филозофије, али је и то морао напустити 1875. године. Глишић је био образован писац, и после напуштања школовања самостално се усавршавао – учио је руски, француски и немачки језик, као и руску књижевност. Радио је као новинар, касније био и уредник „Српских новина”. Био је службеник Пресбироа (1876–1877), коректор Државне штампарије (од 1878), драматург Народног позоришта (од 1881) и помоћник управника Народне библиотеке. Милован Глишић умро је од туберкулозе 1. фебруара 1908. године у Дубровнику.
Књижевно стваралаштво Милована Глишића
Главна дела Милована Глишића су приповетке: Глава шећера, Рога, Прва бразда, Редак звер, После деведесет година и друге, позоришни комад Два цванцика и комедија Подвала. Са руског језика је превео Мртве душе и Тараса Буљбу од Гогоља, Обломова од Гончарова и Рат и мир и Крајцерову сонату од Толстоја. Преводио је и француске ауторе: Балзака (Шаргинска кожа), Меримеа (Коломба), Жила Верна и друге. Такође, превео је и велики број руских, француских и немачких позоришних комада.
Иако невелико, књижевно дело Милована Глишића једно је од значајнијих у развоју српске књижевности. Глишић до данас остаје један од најзначајнијих српских приповедача, зачетник је епохе реализма код нас и оснивач српске реалистичке сеоске приповетке. На његов књижевни рад утицао је социјализам и реална критика Светозара Марковића. Познанство и подржавање Марковића у младости си му донели и неприлике са властима. Наиме, због растурања књиге Србија на истоку, једно време је морао да проведе у затвору. Такође, на Милована Глишића велики утицај су остварили Руси – Гогољ и Тургењев.