Branislav Brana Cvetković (1875–1942) bio je srpski književnik, dramski pisac, glumac i reditelj.
Branino školovanje
Rodio se u Knjaževcu, odakle je zbog Turaka prebegao sa svojom porodicom u Beograd, gde je učio osnovnu školu i gimnaziju. U srednjoj školi njegov nastavnik Đorđe Krstić, poznati srpski slikar, zapazio je njegov talenat i usmerio ga ka slikarstvu. Nije samo otkriven ovaj njegov dar u gimnazijskim danima nego je ubrzo pokazao da je zainteresovan i za književnost i za glumu. Već tada je pokrenuo humorističke listove Đavo i Cerekalo. Nakon završetka srednje škole upisao se kao državni stipendista na studije slikarstva u Minhenu, ali je sve vreme tokom studiranja i pisao. Po povratku u Beograd, sa stečenom diplomom, Branislav Brana Cvetković ipak je odlučio da se bavi književnošću, a ne slikarstvom i crtanjem. Išao je i na časove glume i bio član putujućih pozorišnih družina. Naravno, želeo je i da bude član Narodnog pozorišta.
Branin Orfeum i pozorišni rad
U jednom trenutku odlučio je i da otvori svoje pozorište u Beogradu. Tako je nastao Orfeum, koji je počeo da radi 20. avgusta 1899. godine, a okupljao je mnoga poznata glumačka imena. Ovo pozorište važilo je za jedno od najposećenijih i imalo je najzanimljiviji repertoar. Tokom Prvog svetskog rata Orfeum nije radio; obnovljen je 1926. i funkcionisao do 1929, kada se Brana penzionisao. Za vreme rata bio je u izgnanstvu, provodio je vreme sa srpskom vojskom i bio inspektor vojničkih pozorišta. Prešao je preko Albanije; na Krfu i u Solunu je organizovao pozorišne predstave za srpsku vojsku. Interesantan je podatak da je za vreme boravka na Krfu uspeo da sarađuje sa Srpskim novinama, za koje piše rodoljubive pesme.
Brana kao književnik i urednik časopisa
Branislav Brana Cvetković vrlo je značajan i kao pisac i kao urednik listova. Pored časopisa Đavo i Cerekalo, pokrenuo je i humoristično-satirični list Satir, koji je bio najpopularniji i verovatno najbolji, a u njemu su objavljivali i Branislav Nušić, Stevan Sremac, Dragomir Brzak, Milorad Mitrović i drugi veliki pisci… Sam Brana sarađivao je sa mnogim listovima, među kojima su Bosanska vila, Mali žurnal, Brankovo kolo, Srpska zastava, Politika… Jedan je i od osnivača Politike za decu – čini se da je najviše stvarao za decu: priče, pesme, šale, i njih je ilustrovao. Potpisivao se kao „Braca Brana”, „Čika Brana”, a njegove Zunzarina palača, Vrlo retka pripovetka ili Priča o valjušku i dan-danas su veoma popularne. Branislav Brana Cvetković bio je autor i brojnih strip-pesama, karikatura, zagonetki, rebusa, a deca možda najviše vole da pogledaju i njegove crteže. U svojim delima koristi humor kako bi čitaoce zabavio, ali vrlo je važno i što on na humorističan način želi da iskritikuje rđavu osobinu i ponašanje, pa deca tako kroz igru i šalu uče.
Prikazujući društveno-politički period u međuratnom dobu, zauzeo je vodeće mesto među našim satiričarima. Pisao je i dramske tekstove i iza njega je ostalo više jednočinki, ali i komada u više činova. Posebnu vrednost imaju njegova ratna sećanja i zapisi iz Beograda. Portalibris u svojoj ediciji Otrgnuto od zaborava prvo će objaviti Branine priče.
Branislav Brana Cvetković umro je za vreme okupacije 1942. godine u Beogradu.
Sva dela Branislava Brane Cvetkovića koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE.
